да

维基词典,自由的多语言词典

阿巴扎语[编辑]

词源[编辑]

来自原始阿布哈兹-阿巴扎语 *dá

名词[编辑]

да (da)

  1. 静脉肌腱

保加利亚语[编辑]

词源1[编辑]

来自原始斯拉夫语 *da

发音[编辑]

助词[编辑]

да (da)

  1. 用于表示同意或接受
    Да, прав си.
    Da, prav si.
    ,你是正确的。

词源2[编辑]

来自原始斯拉夫语 *da (用于连词),与词源1相关。

发音[编辑]

助词[编辑]

да (da)

  1. 用于表达命令。
    Да влезе!Da vleze!他进来吧!
    Да не съм те чул да се оплакваш!
    Da ne sǎm te čul da se oplakvaš!
    我听见你的抱怨!
  2. 用于表达心愿
    Да почива в мир.Da počiva v mir.他安息。
    Да живее кралят.Da živee kraljat.陛下长生。
  3. 用于提议、建议或征求意见
    Да излезем ли по-късно?Da izlezem li po-kǎsno?我们之后去那里,好吗?
    Да вървим!Da vǎrvim!走吧!
  4. 用于询问问题
    Да си ми виждал ключовете?
    Da si mi viždal ključovete?
    你有看到我的钥匙吗?
    Да съм ти искал мнението?
    Da sǎm ti iskal mnenieto?
    我可以问一下你的意见吗?

连词[编辑]

да (da)

  1. 助词性:用于不定词后
    Искам да напусна.Iskam da napusna.我想离开了。
    Не знам как да го кажа.
    Ne znam kak da go kaža.
    我不知道该怎么说。
    Да се греши е човешко.Da se greši e čoveško.人都会犯错。
    Започва да вали.Započva da vali.开始下雨了。
    Да ти кажа истината,...Da ti kaža istinata,...实话实说,…
    Мога да плувам.Moga da pluvam.我会游泳。
    Трябва да тръгвам.Trjabva da trǎgvam.我要走了。
  2. 如果 (仅适用于已知为错误的前提下)
    Да си беше свършил работата както трябва, сега нямаше да сме забъркани в тази каша.
    Da si beše svǎršil rabotata kakto trjabva, sega njamaše da sme zabǎrkani v tazi kaša.
    如果你的工作做得很好,我们现在就不会被困在这里。

车臣语[编辑]

词源1[编辑]

来自原始纳克语 *dād

发音[编辑]

名词[编辑]

да̄ (daa类别v (作格 дас,复数 дай)

  1. 父亲

词源2[编辑]

参见动词 дан (dan)

动词[编辑]

да (da)

东干语[编辑]

词源[编辑]

与标准官话 同源。

发音[编辑]

形容词[编辑]

да (da) (III)

东马里语[编辑]

连词[编辑]

да (da)

印古什语[编辑]

词源[编辑]

来自原始纳克语 *dād

发音[编辑]

名词[编辑]

да (da类别vb (作格 дас,复数 дай)

  1. 父亲

兹梁科米语[编辑]

词源[编辑]

源自俄语 да (da)

发音[编辑]

助词[编辑]

да (da)

反义词[编辑]

连词[编辑]

да (da)

  1. 即使虽然

来源[编辑]

  • A. I. Podorova, editor (1948) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary], Syktyvkar: Коми Государственное Издательство, 页59
  • L. M. Beznosikova; E. A. Ajbabina; R. I. Kosnyreva (2000) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary], ISBN 5-7555-0679-5, 页166

马其顿语[编辑]

词源[编辑]

来自原始斯拉夫语 *da

发音[编辑]

副词[编辑]

да (da)

  1. 用于表示同意或接受:

连词[编辑]

да (da)

  1. 如果

使用说明[编辑]

  • 这个词在“如果”的义项上使用,主要是当后面的动词是过去式或条件式,或表达不现实的情况。否则,往往会使用“ако”。

感叹词[编辑]

да (da)

  1. 真的
    Веќе не сакам зима. - Да?Veḱe ne sakam zima. - Da?我不再喜欢冬天了。 - 真的?

助词[编辑]

да (da)

  1. 用于引出不定词。
    Почнав да објаснувам.Počnav da objasnuvam.我开始辩解。
    Можам да седнам.Možam da sednam.我可以坐下。
  2. Да не се вратиш никогаш.Da ne se vratiš nikogaš.愿你不再回来。
    Да му умрат родителите.Da mu umrat roditelite.愿他父母安息。

教会斯拉夫语[编辑]

词源[编辑]

来自原始斯拉夫语 *da

连词[编辑]

да (da)

  1. 为了
  2. 用于引出从句。
  3. 用于引出不定词。

俄语[编辑]

词源1[编辑]

继承原始斯拉夫语 *da

发音[编辑]

副词[编辑]

да (da)

  1. Да, я зна́ю.Da, ja znáju.,我知道了。
派生词[编辑]
  • 英语: da
  • 兹梁科米语: да (da)
反义词[编辑]

发音[编辑]

感叹词[编辑]

да (da)

  1. 听者向说话者确认其正在倾听
  2. 吧?吧?没错吧?(用在肯定句的末尾,将句子变为问句,表示向对方请求确认
    近义词: да ведь (da vedʹ)так (tak)так ведь (tak vedʹ)не так ли (ne tak li)ве́рно (vérno)пра́вда (právda)пра́вда ведь (právda vedʹ)
    Ты спра́вишься, да?Ty správišʹsja, da?你能够处理的,对吧
    Он то́же там у́чится, да?On tóže tam účitsja, da?他也在那里学习,是吧
  3. 真的吗?(表达惊讶,并要求对方进行确认
    近义词: пра́вда (právda)серьёзно (serʹjózno)
    Мы с ней расста́лись уже́ как ме́сяц наза́д.
    Да?
    — My s nej rasstálisʹ užé kak mésjac nazád.
    Da?
    我们差不多一个月之前就分手了。
    真的吗

发音[编辑]

名词[编辑]

да́ (n 无生 (无语尾变化)

  1. 没错”的回答
    Я бы сказа́лэ́то большо́е «да».Ja by skazál — éto bolʹšóje “da”.我非常肯定。 (字面意思是“我想说这是一个大大的“”。”)
  2. 同意支持 (常用于标语、口号、呼吁中)
    Нет дискримина́ции! Да плюрали́зму!Net diskriminácii! Da pljuralízmu!反对歧视!支持多元主义!

发音[编辑]

助词[编辑]

да (da)

  1. (+ 动词的变位形式)
    да бу́дет такda búdet tak就这样吧
    И сказа́л Бог: да бу́дет свет.I skazál Box: da búdet svet.神说,要有光。
    Да здра́вствует респу́блика!Da zdrávstvujet respúblika!共和国万岁!

发音[编辑]

连词[编辑]

да (da)

  1. (过时)
    Он сам о себе́ говори́л, что ему́, как импера́тору Ка́рлу Вели́кому, недосу́г учи́ться чита́ть да писа́ть.
    On sam o sebé govoríl, što jemú, kak imperátoru Kárlu Velíkomu, nedosúg učítʹsja čitátʹ da pisátʹ.
    他谈到自己的时候说,他就像查理曼大帝一样忙,没时间学习阅读写作。
  2. Да грана́ты у него́ не той систе́мы! (1970年苏联电影《沙漠白日)
    Da granáty u nevó ne toj sistémy!
    但是,他的手榴弹口径不对!
派生词[编辑]
  • 兹梁科米语: да (da)

发音[编辑]

助词[编辑]

да (da)

  1. 用作强调词,通常在句子或短语的开头。
    Да ты стал оптими́стом.Da ty stal optimístom.你已变得相当乐观。
    Да он рома́нтик.Da on romántik.他是一个十足的浪漫主义者。
    Да что с тобо́й тако́е?Da što s tobój takóje?你怎么了?
    Да как ты сме́ешь?Da kak ty sméješʹ?你怎么敢?
    да ла́дно (тебе́/вам)da ládno (tebé/vam)1) 怎么可能;2) 来吧
    ну да ла́дноnu da ládno好吧,可是
    да нетda net可不是这样
    да ещё (и)da ješčó (i)此外,另外
    Да говорю́ же тебе́.Da govorjú že tebé.我跟你说。
    Да пошёл он (к чёрту).Da pošól on (k čórtu).去他的;见鬼去吧。
    Да э́то же Ник со́бственной персо́ной.Da éto že Nik sóbstvennoj persónoj.这就是尼克本人。
    Да кака́я ра́зница?Da kakája ráznica?哪有人在乎?
    да ну (тебя́/вас)da nu (tebjá/vas)不可能;我才不信
    Да ра́ди бо́га.Da rádi bóga.唉,看在上帝的份上。
    Да зна́ю я, в э́том и пробле́ма!Da znáju ja, v étom i probléma!我知道,那就是问题所在!
    Э́то о чём-то да говори́т.Éto o čóm-to da govorít.这说明了一些问题。
    Я всё для них де́лал, да и сейча́с продолжа́ю де́лать.Ja vsjó dlja nix délal, da i sejčás prodolžáju délatʹ.我所做的一切都是为了他们,而且现在我还一直在做。
  2. 用作强调词,通常用在动词命令式的前面,表示一种紧迫感。
    Да переста́нь, ты меня́ смуща́ешь.Da perestánʹ, ty menjá smuščáješʹ.停下,你搞得我很尴尬。
    Да забу́дь ты уже́ об э́том.Da zabúdʹ ty užé ob étom.忘了它吧。
    Да заткни́сь же ты наконе́ц.Da zatknísʹ že ty nakonéc.闭嘴吧!

相关词[编辑]

词源2[编辑]

дека- (deka-)缩写

发音[编辑]

前缀[编辑]

да (da)

  1. 表示倍 (x 10)

塞尔维亚-克罗地亚语[编辑]

词源[编辑]

来自原始斯拉夫语 *da,可能是да̏ти的古旧命令式,自身来自原始印欧语 *deh₃- ()

连词[编辑]

да (拉丁字母拼写 da)

  1. 引出从句
    рекао је да ће доћи他说他会来
    одговорио сам му да немам појма о чему прича我告诉他,我不知道他在说什么
  2. 为了 (表示原因)
    дошао је да ми све исприча他来告诉我一切
    стигао је у нашу земљу да научи наш језик他来到我们国家,是为了学习我们的语言
  3. 功能上相当于不定式的标志词,使用时从句和主句的主语不同
    он хоће да му покажете пут до станице他想要你带他去车站
  4. (Serbia) 功能上相当于不定式的标志词,后接动词现在时,使用时从句和主句的主语相同;西部方言则直接使用不定式
    он жели да прича с вама他想要和你谈谈
  5. (仅用于虚拟语气) 如果(= кад
    да сам на вашем м(ј)есту, не бих се пуно замарао таквим детаљима要是你,我就不会为这些细枝末节的东西而费心
    да си више радио, зарадио би више новца如果你工作再努力一些,你就能挣到更多的钱了
  6. (+ ка̏о) 好像
    с(ј)ећам се, као да је било јуче(р)我还记得,就好像是昨天发生的事情一样
    као да не знаш о чему причам好像你不知道我在说什么
  7. (а + да + не) 没有 (一般在否定动词之后)
    не могу се укључити у расправу, а да не направим неред我无法在制造混乱的情况下参与讨论
    одлази, а да није рекао ни збогом
    他连一声告别都说就走了
  8. (а + и + да) 即使
    а и да јесам то направио, не би то учинило неку разлику就算我做了,也不会有什么大的改变
  9. 以免
    онај који се бори против чудовишта треба пазити да тиме и сам не постане чудовиште与怪兽争斗的人要小心,以免自己也成为怪兽

助词[编辑]

да (拉丁字母拼写 da)

  1. Је ли тако? Да!是这样的吗?
  2. 用于引出问句
    да ли сте жедни?你口渴了吗?
    реци ми да ли је то истина?告诉我,这是真的吗?
  3. 与其他词搭配使用,表示希望、命令等
    да се ниси усудио!你敢!
    да̑ Бог!愿主赐予!
    да почнемо!咱们开始吧!

雅库特语[编辑]

词源[编辑]

雅库特语 даҕаны (dağanı)相关;对照图瓦语 даа (daa)土耳其语 da

助词[编辑]

да (da)

  1. 甚至 (表示惊讶)
  2. 与疑问代词搭配使用,组成否定不定词。
  3. (... да ... да) 两者
    оҕо да улахан даoğo da ulaxan da小孩大人
    мин да, эн даmin da, en da

衍生词[编辑]

参见[编辑]