да

維基詞典,自由的多語言詞典

阿巴扎語[编辑]

詞源[编辑]

來自原始阿布哈茲-阿巴扎語 *dá

名詞[编辑]

да (da)

  1. 靜脈肌腱

保加利亞語[编辑]

詞源1[编辑]

來自原始斯拉夫語 *da

發音[编辑]

助詞[编辑]

да (da)

  1. 用於表示同意或接受
    Да, прав си.
    Da, prav si.
    ,你是正確的。

詞源2[编辑]

來自原始斯拉夫語 *da (用於連詞),與詞源1相關。

發音[编辑]

助詞[编辑]

да (da)

  1. 用於表達命令。
    Да влезе!Da vleze!他進來吧!
    Да не съм те чул да се оплакваш!
    Da ne sǎm te čul da se oplakvaš!
    我聽見你的抱怨!
  2. 用於表達心願
    Да почива в мир.Da počiva v mir.他安息。
    Да живее кралят.Da živee kraljat.陛下長生。
  3. 用於提議、建議或徵求意見
    Да излезем ли по-късно?Da izlezem li po-kǎsno?我們之後去那裡,好嗎?
    Да вървим!Da vǎrvim!走吧!
  4. 用於詢問問題
    Да си ми виждал ключовете?
    Da si mi viždal ključovete?
    你有看到我的鑰匙嗎?
    Да съм ти искал мнението?
    Da sǎm ti iskal mnenieto?
    我可以問一下你的意見嗎?

連詞[编辑]

да (da)

  1. 助詞性:用於不定詞後
    Искам да напусна.Iskam da napusna.我想離開了。
    Не знам как да го кажа.
    Ne znam kak da go kaža.
    我不知道該怎麼說。
    Да се греши е човешко.Da se greši e čoveško.人都會犯錯。
    Започва да вали.Započva da vali.開始下雨了。
    Да ти кажа истината,...Da ti kaža istinata,...實話實說,…
    Мога да плувам.Moga da pluvam.我會游泳。
    Трябва да тръгвам.Trjabva da trǎgvam.我要走了。
  2. 如果 (僅適用於已知為錯誤的前提下)
    Да си беше свършил работата както трябва, сега нямаше да сме забъркани в тази каша.
    Da si beše svǎršil rabotata kakto trjabva, sega njamaše da sme zabǎrkani v tazi kaša.
    如果你的工作做得很好,我們現在就不會被困在這裡。

車臣語[编辑]

詞源1[编辑]

來自原始納克語 *dād

發音[编辑]

名詞[编辑]

да̄ (daav (作格 дас,複數 дай)

  1. 父親

詞源2[编辑]

參見動詞 дан (dan)

動詞[编辑]

да (da)

東干語[编辑]

詞源[编辑]

與標準官話 同源。

發音[编辑]

形容詞[编辑]

да (da) (III)

東馬里語[编辑]

連詞[编辑]

да (da)

印古什語[编辑]

詞源[编辑]

來自原始納克語 *dād

發音[编辑]

名詞[编辑]

да (davb (作格 дас,複數 дай)

  1. 父親

茲梁科米語[编辑]

詞源[编辑]

源自俄語 да (da)

發音[编辑]

助詞[编辑]

да (da)

反義詞[编辑]

連詞[编辑]

да (da)

  1. 即使雖然

來源[编辑]

  • A. I. Podorova, editor (1948) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary], Syktyvkar: Коми Государственное Издательство, 页59
  • L. M. Beznosikova; E. A. Ajbabina; R. I. Kosnyreva (2000) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary], ISBN 5-7555-0679-5, 页166

馬其頓語[编辑]

詞源[编辑]

來自原始斯拉夫語 *da

發音[编辑]

  • IPA(幫助)[da(ː)]
  • 文檔

副詞[编辑]

да (da)

  1. 用於表示同意或接受:

連詞[编辑]

да (da)

  1. 如果

使用說明[编辑]

  • 這個詞在「如果」的義項上使用,主要是當後面的動詞是過去式或條件式,或表達不現實的情況。否則,往往會使用「ако」。

感嘆詞[编辑]

да (da)

  1. 真的
    Веќе не сакам зима. - Да?Veḱe ne sakam zima. - Da?我不再喜歡冬天了。 - 真的?

助詞[编辑]

да (da)

  1. 用於引出不定詞。
    Почнав да објаснувам.Počnav da objasnuvam.我開始辯解。
    Можам да седнам.Možam da sednam.我可以坐下。
  2. Да не се вратиш никогаш.Da ne se vratiš nikogaš.願你不再回來。
    Да му умрат родителите.Da mu umrat roditelite.願他父母安息。

教會斯拉夫語[编辑]

詞源[编辑]

來自原始斯拉夫語 *da

連詞[编辑]

да (da)

  1. 為了
  2. 用於引出從句。
  3. 用於引出不定詞。

俄語[编辑]

詞源1[编辑]

繼承自原始斯拉夫語 *da

發音[编辑]

副詞[编辑]

да (da)

  1. Да, я зна́ю.Da, ja znáju.,我知道了。
派生詞[编辑]
  • 英語:da
  • 茲梁科米語:да (da)
反義詞[编辑]

發音[编辑]

感嘆詞[编辑]

да (da)

  1. 聽者向說話者確認其正在傾聽
  2. 吧?吧?沒錯吧?(用在肯定句的末尾,將句子變為問句,表示向對方請求確認
    近義詞: да ведь (da vedʹ)так (tak)так ведь (tak vedʹ)не так ли (ne tak li)ве́рно (vérno)пра́вда (právda)пра́вда ведь (právda vedʹ)
    Ты спра́вишься, да?Ty správišʹsja, da?你能夠處理的,對吧
    Он то́же там у́чится, да?On tóže tam účitsja, da?他也在那裡學習,是吧
  3. 真的嗎?(表達驚訝,並要求對方進行確認
    近義詞: пра́вда (právda)серьёзно (serʹjózno)
    Мы с ней расста́лись уже́ как ме́сяц наза́д.
    Да?
    — My s nej rasstálisʹ užé kak mésjac nazád.
    Da?
    我們差不多一個月之前就分手了。
    真的嗎

發音[编辑]

名詞[编辑]

да́ (n inan (無語尾變化)

  1. 沒錯”的回答
    Я бы сказа́лэ́то большо́е «да».Ja by skazál — éto bolʹšóje “da”.我非常肯定。 (字面意思是「我想說這是一個大大的“”。」)
  2. 同意支持 (常用於標語、口號、呼籲中)
    Нет дискримина́ции! Да плюрали́зму!Net diskriminácii! Da pljuralízmu!反對歧視!支持多元主義!

發音[编辑]

助詞[编辑]

да (da)

  1. (+ 動詞的變位形式)
    да бу́дет такda búdet tak就這樣吧
    И сказа́л Бог: да бу́дет свет.I skazál Box: da búdet svet.神說,要有光。
    Да здра́вствует респу́блика!Da zdrávstvujet respúblika!共和國萬歲!

發音[编辑]

連詞[编辑]

да (da)

  1. (過時)
    Он сам о себе́ говори́л, что ему́, как импера́тору Ка́рлу Вели́кому, недосу́г учи́ться чита́ть да писа́ть.
    On sam o sebé govoríl, što jemú, kak imperátoru Kárlu Velíkomu, nedosúg učítʹsja čitátʹ da pisátʹ.
    他談到自己的時候說,他就像查理曼大帝一樣忙,沒時間學習閱讀寫作。
  2. Да грана́ты у него́ не той систе́мы! (1970年蘇聯電影《沙漠白日)
    Da granáty u nevó ne toj sistémy!
    但是,他的手榴彈口徑不對!
派生詞[编辑]
  • 茲梁科米語:да (da)

發音[编辑]

助詞[编辑]

да (da)

  1. 用作強調詞,通常在句子或短語的開頭。
    Да ты стал оптими́стом.Da ty stal optimístom.你已變得相當樂觀。
    Да он рома́нтик.Da on romántik.他是一個十足的浪漫主義者。
    Да что с тобо́й тако́е?Da što s tobój takóje?你怎麼了?
    Да как ты сме́ешь?Da kak ty sméješʹ?你怎麼敢?
    да ла́дно (тебе́/вам)da ládno (tebé/vam)1) 怎麼可能;2) 來吧
    ну да ла́дноnu da ládno好吧,可是
    да нетda net可不是這樣
    да ещё (и)da ješčó (i)此外,另外
    Да говорю́ же тебе́.Da govorjú že tebé.我跟你說。
    Да пошёл он (к чёрту).Da pošól on (k čórtu).去他的;見鬼去吧。
    Да э́то же Ник со́бственной персо́ной.Da éto že Nik sóbstvennoj persónoj.這就是尼克本人。
    Да кака́я ра́зница?Da kakája ráznica?哪有人在乎?
    да ну (тебя́/вас)da nu (tebjá/vas)不可能;我才不信
    Да ра́ди бо́га.Da rádi bóga.唉,看在上帝的份上。
    Да зна́ю я, в э́том и пробле́ма!Da znáju ja, v étom i probléma!我知道,那就是問題所在!
    Э́то о чём-то да говори́т.Éto o čóm-to da govorít.這說明了一些問題。
    Я всё для них де́лал, да и сейча́с продолжа́ю де́лать.Ja vsjó dlja nix délal, da i sejčás prodolžáju délatʹ.我所做的一切都是为了他们,而且现在我还一直在做。
  2. 用作強調詞,通常用在動詞命令式的前面,表示一種緊迫感。
    Да переста́нь, ты меня́ смуща́ешь.Da perestánʹ, ty menjá smuščáješʹ.停下,你搞得我很尷尬。
    Да забу́дь ты уже́ об э́том.Da zabúdʹ ty užé ob étom.忘了它吧。
    Да заткни́сь же ты наконе́ц.Da zatknísʹ že ty nakonéc.閉嘴吧!

相關詞[编辑]

詞源2[编辑]

дека- (deka-)縮寫

發音[编辑]

前綴[编辑]

да (da)

  1. 表示倍 (x 10)

塞爾維亞-克羅地亞語[编辑]

詞源[编辑]

來自原始斯拉夫語 *da,可能是да̏ти的古舊命令式,自身來自原始印歐語 *deh₃- ()

連詞[编辑]

да (拉丁字母拼寫 da)

  1. 引出從句
    рекао је да ће доћи他說他會來
    одговорио сам му да немам појма о чему прича我告訴他,我不知道他在說什麼
  2. 為了 (表示原因)
    дошао је да ми све исприча他來告訴我一切
    стигао је у нашу земљу да научи наш језик他来到我们国家,是为了学习我们的语言
  3. 功能上相當於不定式的標誌詞,使用時從句和主句的主語不同
    он хоће да му покажете пут до станице他想要你帶他去車站
  4. (塞爾維亞) 功能上相當於不定式的標誌詞,後接動詞現在時,使用時從句和主句的主語相同;西部方言則直接使用不定式
    он жели да прича с вама他想要和你談談
  5. (僅用於虛擬語氣) 如果(= кад
    да сам на вашем м(ј)есту, не бих се пуно замарао таквим детаљима要是你,我就不會為這些細枝末節的東西而費心
    да си више радио, зарадио би више новца如果你工作再努力一些,你就能掙到更多的錢了
  6. (+ ка̏о) 好像
    с(ј)ећам се, као да је било јуче(р)我還記得,就好像是昨天發生的事情一樣
    као да не знаш о чему причам好像你不知道我在说什么
  7. (а + да + не) 沒有 (一般在否定動詞之後)
    не могу се укључити у расправу, а да не направим неред我无法在制造混乱的情况下参与讨论
    одлази, а да није рекао ни збогом
    他連一聲告別都說就走了
  8. (а + и + да) 即使
    а и да јесам то направио, не би то учинило неку разлику就算我做了,也不會有什麼大的改變
  9. 以免
    онај који се бори против чудовишта треба пазити да тиме и сам не постане чудовиште与怪兽争斗的人要小心,以免自己也成为怪兽

助詞[编辑]

да (拉丁字母拼寫 da)

  1. Је ли тако? Да!是這樣的嗎?
  2. 用於引出問句
    да ли сте жедни?你口渴了嗎?
    реци ми да ли је то истина?告訴我,這是真的嗎?
  3. 與其他詞搭配使用,表示希望、命令等
    да се ниси усудио!你敢!
    да̑ Бог!願主賜予!
    да почнемо!咱們開始吧!

雅庫特語[编辑]

詞源[编辑]

雅庫特語 даҕаны (dağanı)相關;對照圖瓦語 даа (daa)土耳其語 da

助詞[编辑]

да (da)

  1. 甚至 (表示驚訝)
  2. 與疑問代詞搭配使用,組成否定不定詞。
  3. (... да ... да) 兩者
    оҕо да улахан даoğo da ulaxan da小孩大人
    мин да, эн даmin da, en da

衍生詞[编辑]

參見[编辑]