пити

參見：піти

保加利亚语

发音

• 國際音標^(幫助)：[ˈpiti]

分词

пи́ти • (píti)

1. пи́я (píja) 的不定複數過去時被動態分詞

马其顿语

发音

• 國際音標^(幫助)：[ˈpiti]

名词

пити • (piti)

1. пита (pita) 的不定複數

教会斯拉夫语

пити

词源

源自原始斯拉夫語 *piti (“喝”)。

动词

пити (piti) 非完

1. 喝
   • 馬太福音 11:18

     придє иоанъ ни пиѧ ни ꙗдꙑ

     pride ioanŭ ni pię ni jady

     約翰來了，也不吃，也不喝

變位

пити (piti)的現在時變位 👤 單數 👥 雙數 👤👥👥 複數 азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) пиѭ (pijǫ) пиѥши (piješi) пиѥтъ (pijetŭ) пиѥвѣ (pijevě) пиѥта (pijeta) пиѥте (pijete) пиѥмъ (pijemŭ) пиѥте (pijete) пиѭтъ (pijǫtŭ)

衍生词汇

• винопитиѥ (vinopitije)
• водопитиѥ (vodopitije)
• испити (ispiti)
• напити (napiti)
• опити (opiti)
• опитиѥ (opitije)
• оупивати (upivati)
• оупити (upiti)
• оупитиѥ (upitije)
• пивание (pivanie)
• пиво (pivo)
• пивъкъ (pivŭkŭ)
• пивьца (pivĭca)
• питие (pitie)
• питьва (pitĭva)
• питье (pitĭe)
• пиꙗница (pijanica)
• пиꙗнъ (pijanŭ)
• пиꙗньствиѥ (pijanĭstvije)
• пиꙗньство (pijanĭstvo)

参考资料

• Miklosich, Franz (1850) Lexicon linguae Slovenicae. Veteris dialecti‎^[1], Vienna

延伸阅读

• Template:R:cu:Koch1990

卢森尼亚语

词源

源自古東斯拉夫語 пити (piti)，源自原始斯拉夫語 *piti (“喝”)。

动词

пити (pyty)

1. 喝

塞尔维亚-克罗地亚语

词源

源自原始斯拉夫語 *piti (“喝”)。

发音

• 國際音標^(幫助)：/pîti/
• 斷字：пи‧ти

动词

пи̏ти 非完 (拉丁字母拼寫 pȉti)

1. (及物) 喝

變位

пити的变位

不定式: пити		现在时动副词: пи̏јӯћи		过去式动副词: —		动名词: пи̏је̄ње
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		пи̏је̄м	пи̏је̄ш	пи̏је̄	пи̏је̄мо	пи̏је̄те	пи̏јӯ
将来时	将来时I	пит ћу1 пићу	пит ћеш1 пићеш	пит ће1 пиће	пит ћемо1 пићемо	пит ћете1 пићете	пит ће1 пиће
	将来时II	бу̏де̄м пио2	бу̏де̄ш пио2	бу̏де̄ пио2	бу̏де̄мо пили2	бу̏де̄те пили2	бу̏дӯ пили2
过去式	完成时	пио сам2	пио си2	пио je2	пили смо2	пили сте2	пили су2
	过去完成时3	био сам пио2	био си пио2	био је пио2	били смо пили2	били сте пили2	били су пили2
	不定过去式	пих	пи	пи	писмо	писте	пише
	过去进行时	пијах	пијаше	пијаше	пијасмо	пијасте	пијаху
条件式I		пио бих2	пио би2	пио би2	пили бисмо2	пили бисте2	пили би2
条件式II4		био бих пио2	био би пио2	био би пио2	били бисмо пили2	били бисте пили2	били би пили2
命令式		—	пиј	—	пијмо	пијте	—
主动过去分词		пио m / пила f / пило n			пили m / пиле f / пила n
被动过去分词		пијен / пит m / пијена / пита f / пијено / пито n			пијени / пити m / пијене / пите f / пијена / пита n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

衍生词汇

• ѝспити
• за̀пити
• на̀пити
• о̀пити
• о̀тпити
• по̀пити
• про̀пити
• у̀пити

 

乌克兰语

词源

源自古東斯拉夫語 пити (piti)，源自原始斯拉夫語 *piti (“喝”)。

发音

• 國際音標^(幫助)：[ˈpɪte]

• 音频

  （文檔）

动词

пи́ти (pýty) 非完 (完整體 ви́пити 或 попи́ти)

1. (及物) 喝

變位

пи́ти, пить的變位（11b類，非完整體，及物）

有關分詞的變格，請參閱各自的詞條。副動詞是不變格的。

非完整體
不定式	пи́ти, пить pýty, pytʹ
分詞	現在時	過去時
主動	—	—
被動	—	—
副詞	п'ючи́ pʺjučý	пи́вши pývšy
	現在時	過去時
第一人稱單數 я	п'ю pʺju	бу́ду пи́ти, бу́ду пи́ть, пи́тиму búdu pýty, búdu pýtʹ, pýtymu
第二人稱單數 ти	п'єш pʺješ	бу́деш пи́ти, бу́деш пи́ть, пи́тимеш búdeš pýty, búdeš pýtʹ, pýtymeš
第三人稱單數 він / вона / воно	п'є pʺje	бу́де пи́ти, бу́де пи́ть, пи́тиме búde pýty, búde pýtʹ, pýtyme
第一人稱複數 ми	п'єм, п'ємо́ pʺjem, pʺjemó	бу́демо пи́ти, бу́демо пи́ть, пи́тимемо, пи́тимем búdemo pýty, búdemo pýtʹ, pýtymemo, pýtymem
第二人稱複數 ви	п'єте́ pʺjeté	бу́дете пи́ти, бу́дете пи́ть, пи́тимете búdete pýty, búdete pýtʹ, pýtymete
第三人稱複數 вони	п'ють pʺjutʹ	бу́дуть пи́ти, бу́дуть пи́ть, пи́тимуть búdutʹ pýty, búdutʹ pýtʹ, pýtymutʹ
命令式	單數	複數
第一人稱	—	пи́ймо pýjmo
第二人稱	пий pyj	пи́йте pýjte
過去時	單數	複數 ми / ви / вони
陽性 я / ти / він	пив pyv	пили́ pylý
陰性 я / ти / вона	пила́ pylá
中性 воно	пило́ pyló

衍生词汇

• пиття́ (pyttjá)
• питни́й (pytnýj)

参考资料

• пити in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
• пити in Horox (slovozmina)
• пити in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)