писати

参见：пьсати

教会斯拉夫语

其他形式

• пьсати (pĭsati)
• псати (psati)

词源

源自原始斯拉夫语 *pьsati。

动词

писати (pisati) 非完

1. 写

变位

писати (pisati)的现在时变位 👤 单数 👥 双数 👤👥👥 复数 азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) пишѫ (pišǫ) пишеши (pišeši) пишетъ (pišetŭ) пишевѣ (piševě) пишета (pišeta) пишете (pišete) пишемъ (pišemŭ) пишете (pišete) пишѫтъ (pišǫtŭ)

塞尔维亚-克罗地亚语

词源

源自原始斯拉夫语 *pьsati、*pisati。与斯洛文尼亚语 pisati、马其顿语 пишува (pišuva)、保加利亚语 пиша (piša)、波兰语 pisać、俄语 писать (pisatʹ)同源。

发音

• 国际音标^(帮助)：/pǐːsati/
• 断字：пи‧са‧ти

动词

пи́сати 非完 (拉丁字母拼写 písati)

1. (及物、不及物) 写
2. (及物) 写作
3. (不及物) 书写
4. (及物) 参加笔试
5. (无人称)（以书面形式）声称，说

   Новине пишу нешто сасвим друго.

   报纸说的完全不同。

   На њиховој wеб страници пише да је уређај састављен од врхунских компонената.

   他们的网站说，这款器械的部件质量都是顶尖的。

   На етикети јасно пише за што је уређај намијењен.

   标签清晰地标明了器械的用途。

变位

писати的变位

不定式: писати		现在时动副词: пи́шӯћи		过去式动副词: —		动名词: пи́са̄ње
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		пишем	пишеш	пише	пишемо	пишете	пишу
将来时	将来时I	писат ћу1 писаћу	писат ћеш1 писаћеш	писат ће1 писаће	писат ћемо1 писаћемо	писат ћете1 писаћете	писат ће1 писаће
	将来时II	бу̏де̄м писао2	бу̏де̄ш писао2	бу̏де̄ писао2	бу̏де̄мо писали2	бу̏де̄те писали2	бу̏дӯ писали2
过去式	完成时	писао сам2	писао си2	писао je2	писали смо2	писали сте2	писали су2
	过去完成时3	био сам писао2	био си писао2	био је писао2	били смо писали2	били сте писали2	били су писали2
	过去进行时	писах	писаше	писаше	писасмо	писасте	писаху
条件式I		писао бих2	писао би2	писао би2	писали бисмо2	писали бисте2	писали би2
条件式II4		био бих писао2	био би писао2	био би писао2	били бисмо писали2	били бисте писали2	били би писали2
命令式		—	пиши	—	пишимо	пишите	—
主动过去分词		писао m / писала f / писало n			писали m / писале f / писала n
被动过去分词		писан m / писана f / писано n			писани m / писане f / писана n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

衍生词汇

• допи́сати
• запи́сати
• испи́сати
• надопи́сати
• напи́сати
• опи́сати
• отпи́сати
• попи́сати
• потпи́сати
• препи́сати
• припи́сати
• пропи́сати
• распи́сати
• упи́сати

 

乌克兰语

词源

源自古东斯拉夫语 пьсати (pĭsati)、писати (pisati)，源自原始斯拉夫语 *pьsati、*pisati。

发音

• 国际音标^(帮助)：[peˈsate]

• 音频

  （文档）

动词

писа́ти (pysáty) 非完 (完整体 написа́ти)

1. (及物) 写
2. (及物) 以书面形式通知
3. (及物，不及物) 写作
4. (及物) 绘画
5. (及物，过时) （在文档中）给……定名
6. (及物，弃用) 把……遗赠给
7. (及物，弃用) 装饰

变位

писа́ти, писа́ть的变位（6c类，非完整体，及物）

有关分词的变格，请参阅各自的词条。副动词是不变格的。

非完整体
不定式	писа́ти, писа́ть pysáty, pysátʹ
分词	现在时	过去时
主动	—	—
被动	—	пи́саний pýsanyj 非人称：пи́сано pýsano
副词	пи́шучи pýšučy	писа́вши pysávšy
	现在时	过去时
第一人称单数 я	пишу́ pyšú	бу́ду писа́ти, бу́ду писа́ть, писа́тиму búdu pysáty, búdu pysátʹ, pysátymu
第二人称单数 ти	пи́шеш pýšeš	бу́деш писа́ти, бу́деш писа́ть, писа́тимеш búdeš pysáty, búdeš pysátʹ, pysátymeš
第三人称单数 він / вона / воно	пи́ше pýše	бу́де писа́ти, бу́де писа́ть, писа́тиме búde pysáty, búde pysátʹ, pysátyme
第一人称复数 ми	пи́шем, пи́шемо pýšem, pýšemo	бу́демо писа́ти, бу́демо писа́ть, писа́тимемо, писа́тимем búdemo pysáty, búdemo pysátʹ, pysátymemo, pysátymem
第二人称复数 ви	пи́шете pýšete	бу́дете писа́ти, бу́дете писа́ть, писа́тимете búdete pysáty, búdete pysátʹ, pysátymete
第三人称复数 вони	пи́шуть pýšutʹ	бу́дуть писа́ти, бу́дуть писа́ть, писа́тимуть búdutʹ pysáty, búdutʹ pysátʹ, pysátymutʹ
命令式	单数	复数
第一人称	—	пиші́м, пиші́мо pyším, pyšímo
第二人称	пиши́ pyšý	пиші́ть pyšítʹ
过去时	单数	复数 ми / ви / вони
阳性 я / ти / він	писа́в pysáv	писа́ли pysály
阴性 я / ти / вона	писа́ла pysála
中性 воно	писа́ло pysálo

衍生词汇

• ви́лами по воді́ пи́сано (výlamy po vodí pýsano)
• власною рукою писати (vlasnoju rukoju pysaty)
• пи́санка (pýsanka)
• писа́ти кре́нделі нога́ми (pysáty kréndeli nohámy)
• писа́ти мислі́те (pysáty myslíte)
• писа́ти рядки (pysáty rjadky)
• пиши пропало (pyšy propalo)
• пішло писати (pišlo pysaty)

 

带前缀动词

• запи́сувати 非完 (zapýsuvaty)、записа́ти 完 (zapysáty)
• опи́сувати 非完 (opýsuvaty)、описа́ти 完 (opysáty)
• перепи́сувати 非完 (perepýsuvaty)、переписа́ти 完 (perepysáty)
• підпи́сувати 非完 (pidpýsuvaty)、підписа́ти 完 (pidpysáty)
• припи́сувати 非完 (prypýsuvaty)、приписа́ти 完 (prypysáty)

 

参考资料

• Melnychuk, O. S., editor (2003), “писати”, Етимологічний словник української мови [乌克兰语词源词典] (乌克兰语), 卷4: Н – П, Kyiv: Naukova Dumka, ISBN 966-00-0590-3, 页375
• писати in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
• писати in Horox (slovozmina)
• писати in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)