писати

(及物、不及物) 寫
(及物) 寫作
(不及物) 書寫
(及物) 參加筆試
(無人稱)（以書面形式）聲稱，說
Новине пишу нешто сасвим друго.
報紙說的完全不同。

На њиховој wеб страници пише да је уређај састављен од врхунских компонената.
他們的網站說，這款器械的部件質量都是頂尖的。

На етикети јасно пише за што је уређај намијењен.
標籤清晰地標明了器械的用途。

變位

*писати* 的變位
		單數			複數
不定式		писати
現在副動詞		пи́шӯћи
過去副動詞		—
動名詞		пи́са̄ње

		第一人稱	第二人稱	第三人稱	第一人稱	第二人稱	第三人稱
現在時		пишем	пишеш	пише	пишемо	пишете	пишу
將來時	将来时I	писат ћу¹ писаћу	писат ћеш¹ писаћеш	писат ће¹ писаће	писат ћемо¹ писаћемо	писат ћете¹ писаћете	писат ће¹ писаће
將來時	第二將來時	бу̏де̄м писао²	бу̏де̄ш писао²	бу̏де̄ писао²	бу̏де̄мо писали²	бу̏де̄те писали²	бу̏дӯ писали²
過去時	完成時	писао сам²	писао си²	писао је²	писали смо²	писали сте²	писали су²
	過去完成時³	би̏о сам писао²	би̏о си писао²	би̏о је писао²	би́ли смо писали²	би́ли сте писали²	би́ли су писали²
	过去进行时	писах	писаше	писаше	писасмо	писасте	писаху
條件式	第一條件式	писао бих²	писао би²	писао би²	писали бисмо²	писали бисте²	писали би²
條件式	第二條件式⁴	би̏о бих писао²	би̏о би писао²	би̏о би писао²	би́ли бисмо писали²	би́ли бисте писали²	би́ли би писали²
命令式		—	пиши	—	пишимо	пишите	—
主動過去分詞		писао 陽 / писала 陰 / писало 中			писали 陽 / писале 陰 / писала 中
被动过去分词		писан 陽 / писана 陰 / писано 中			писани 陽 / писане 陰 / писана 中

¹ 克羅地亞語拼寫法：其他形式完全省略不定式後綴並與附著詞結合。
² 用於陽性名詞；若施事為陰性或中性，則主動過去分詞和助動詞需分別改用陰性和中性形式。
³ 在口語中常被完成時取代，即通常會省略助動詞 biti (“是”)。
⁴ 在口語中常被第一條件式取代，即通常會省略助動詞 biti (“是”)。
*註：不定過去時和未完成時在許多方言中不存在，或現已廢棄，因此在正式和口語中通常被完成時取代。

衍生词汇

乌克兰语

词源

源自古東斯拉夫語 пьсати (pĭsati)、писати (pisati)，源自原始斯拉夫語 *pьsati、*pisati。

发音

國際音標^(幫助): [peˈsate]
音频： (檔案)

动词

писа́ти (pysáty) 非完 (完整體 написа́ти)

(及物) 寫
(及物) 以書面形式通知
(及物，不及物) 寫作
(及物) 繪畫
(及物，過時) （在文檔中）給……定名
(及物，棄用) 把……遺贈給
(及物，棄用) 裝飾

變位

писа́ти, писа́ть 的變位（6c類，非完整體，及物）

有關分詞的變格，請參閱各自的詞條。副動詞是不變格的。
非完整體
不定式	писа́ти, писа́ть pysáty, pysátʹ
分詞	現在時	過去時
主動	—	—
被動	—	пи́саний pýsanyj 非人称：пи́сано pýsano
副詞性	пи́шучи pýšučy	писа́вши pysávšy
	現在時	過去時
第一人稱單數 я	пишу́ pyšú	бу́ду писа́ти, бу́ду писа́ть, писа́тиму búdu pysáty, búdu pysátʹ, pysátymu
第二人稱單數 ти	пи́шеш pýšeš	бу́деш писа́ти, бу́деш писа́ть, писа́тимеш búdeš pysáty, búdeš pysátʹ, pysátymeš
第三人稱單數 він / вона / воно	пи́ше pýše	бу́де писа́ти, бу́де писа́ть, писа́тиме búde pysáty, búde pysátʹ, pysátyme
第一人稱複數 ми	пи́шем, пи́шемо pýšem, pýšemo	бу́демо писа́ти, бу́демо писа́ть, писа́тимемо, писа́тимем búdemo pysáty, búdemo pysátʹ, pysátymemo, pysátymem
第二人稱複數 ви	пи́шете pýšete	бу́дете писа́ти, бу́дете писа́ть, писа́тимете búdete pysáty, búdete pysátʹ, pysátymete
第三人稱複數 вони	пи́шуть pýšutʹ	бу́дуть писа́ти, бу́дуть писа́ть, писа́тимуть búdutʹ pysáty, búdutʹ pysátʹ, pysátymutʹ
命令式	單數	複數
第一人稱	—	пиші́м, пиші́мо pyším, pyšímo
第二人稱	пиши́ pyšý	пиші́ть pyšítʹ
過去時	單數	複數 ми / ви / вони
陽性 я / ти / він	писа́в pysáv	писа́ли pysály
陰性 я / ти / вона	писа́ла pysála
中性 воно	писа́ло pysálo

衍生词汇

ви́лами по воді́ пи́сано (výlamy po vodí pýsano)
власною рукою писати (vlasnoju rukoju pysaty)
пи́санка (pýsanka)
писа́ти кре́нделі нога́ми (pysáty kréndeli nohámy)
писа́ти мислі́те (pysáty myslíte)
писа́ти рядки (pysáty rjadky)
пиши пропало (pyšy propalo)
пішло писати (pišlo pysaty)

帶前綴動詞

запи́сувати 非完 (zapýsuvaty)、записа́ти 完 (zapysáty)
опи́сувати 非完 (opýsuvaty)、описа́ти 完 (opysáty)
перепи́сувати 非完 (perepýsuvaty)、переписа́ти 完 (perepysáty)
підпи́сувати 非完 (pidpýsuvaty)、підписа́ти 完 (pidpysáty)
припи́сувати 非完 (prypýsuvaty)、приписа́ти 完 (prypysáty)

参考资料

Module:Quote第4106行Lua错误：Parameter "vol" is not used by this template.
Bilodid, I. K.（編）（1970–1980），「писати」，收錄於Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols]（以烏克蘭語寫成），Kyiv：Naukova Dumka
“писати”, in Горох – Словозміна [Horox – Slovozmina, Horokh – Inflection]‎^[1]
“писати”, in Словник.ua [Slovnyk.ua, Slovnyk.ua]‎^[2]