бити

维基词典，自由的多语言词典

保加利亚语[编辑]

发音[编辑]

分词[编辑]

би́ти • (bíti)

  1. би́я (bíja) 的不定复数过去时被动态分词
    参见：бꙑти

保加利亚语[编辑]

发音[编辑]

分词[编辑]

би́ти • (bíti)

  1. би́я (bíja) 的不定复数过去时被动态分词

教会斯拉夫语[编辑]

бити бѫбьнъ

其他写法[编辑]

词源[编辑]

源自原始斯拉夫语 *biti，源自原始印欧语 *bʰeyH-。

动词[编辑]

бити (biti) 非完

  1. (及物) 击打
    • 《犹太战史》教会斯拉夫语版，книга 6, 460в:
      титъ же рече имъ врѣмѧ прошенїѧ миноуло. [...] и тако рекъ повелѣ мꙋчити и, и би ѧ.
      titŭ že reče imŭ vrěmę prošenię minulo. [...] i tako rekŭ povelě mučiti i, i bi ę.
      （请为本引文添加中文翻译）
  2. (及物) 撞击

变位[编辑]

бити (biti)的变位
不定式 бити 动名词 битъ
数 👤 单数 👥 双数 👤👥👥 复数
азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti)
现在时 биѭ (bijǫ) биѥши (biješi) биѥтъ (bijetŭ) биѥвѣ (bijevě) биѥта (bijeta) биѥте (bijete) биѥмъ (bijemŭ) биѥте (bijete) биѭтъ (bijǫtŭ)
未完成时 биꙗахъ биꙗаше биꙗаше биꙗаховѣ биꙗашета биꙗашете биꙗахомъ биꙗашете биꙗахѫ
不定过去式 бихъ би би биховѣ биста бисте бихомъ бисте бишѧ
完成时 m билъ ѥсмь билъ ѥси билъ ѥстъ била ѥсвѣ била ѥста била ѥсте били ѥсмъ били ѥсте били сѫтъ
f била била била билѣ билѣ билѣ билꙑ билꙑ билꙑ
过去完成时 m билъ бѣхъ билъ бѣ билъ бѣ била бѣховѣ била бѣста била бѣсте били бѣхомъ били бѣсте били бѣшѧ
бѣахъ бѣаше бѣаше бѣаховѣ бѣашета бѣашете бѣахомъ бѣашете бѣахѫ
бꙑлъ ѥсмь бꙑлъ ѥси бꙑлъ ѥстъ бꙑла ѥсвѣ бꙑла ѥста бꙑла ѥсте бꙑли ѥсмъ бꙑли ѥсте бꙑли сѫтъ
f билa бѣхъ билa бѣ билa бѣ билѣ бѣховѣ билѣ бѣста билѣ бѣсте билꙑ бѣхомъ билꙑ бѣсте билꙑ бѣшѧ
бѣахъ бѣаше бѣаше бѣаховѣ бѣашета бѣашете бѣахомъ бѣашете бѣахѫ
бꙑла ѥсмь бꙑла ѥси бꙑла ѥстъ бꙑлѣ ѥсвѣ бꙑлѣ ѥста бꙑлѣ ѥсте бꙑлꙑ ѥсмъ бꙑлꙑ ѥсте бꙑлꙑ сѫтъ
将来完成时 m билъ бѫдѫ билъ бѫдеши билъ бѫдетъ била бѫдевѣ била бѫдета била бѫдете били бѫдемъ били бѫдете били бѫдѫтъ
f била била била билѣ билѣ билѣ билꙑ билꙑ билꙑ
条件式 m билъ бимь билъ би билъ би била бивѣ била биста била бисте били бимъ (бихомъ) били бисте били бѫ (бишѧ)
f била била била билѣ билѣ билѣ билꙑ билꙑ билꙑ
命令式 бии бии биивѣ биита биимъ биите
现在主动分词
短形式
阳性 阴性 中性
单数 双数 复数 单数 双数 复数 单数 双数 复数
主格 биꙗ биѭща биѭще биѭщи биѭщи биѭщѧ биꙗ биѭщи биѭща
属格 биѭща биѭщю биѭщь биѭщѧ биѭщю биѭщь биѭща биѭщю биѭщь
与格 биѭщю биѭщема биѭщемъ биѭщи биѭщама биѭщамъ биѭщю биѭщема биѭщемъ
宾格 биѭщь биѭща биѭщѧ биѭщѫ биѭщи биѭщѧ биꙗ биѭщи биѭща
工具格 биѭщемь биѭщема биѭщи биѭщеѭ биѭщама биѭщами биѭщемь биѭщема биѭщи
方位格 биѭщи биѭщю биѭщихъ биѭщи биѭщю биѭщахъ биѭщи биѭщю биѭщихъ
长形式
主格 биꙗи биѭщаꙗ биѭщеи биѭщиꙗ биѭщии биѭщѧѩ биѭщеѥ биѭщи биѭщаꙗ
属格 биѭщаѥго биѭщюю биѭщиихъ биѭщѧѩ биѭщюю биѭщиихъ биѭщаѥго биѭщюю биѭщиихъ
与格 биѭщюѥмоу биѭщиима биѭщиимъ биѭщии биѭщиима биѭщиимъ биѭщюѥмоу биѭщиима биѭщиимъ
宾格 биѭщьи биѭщаꙗ биѭщѧѩ биѭщѫѭ биѭщии биѭщѧѩ биѭщеѥ биѭщи биѭщаꙗ
工具格 биѭщиимь биѭщиима биѭщиими биѭщеѭ биѭщиима биѭщиими биѭщиимь биѭщиима биѭщиими
方位格 биѭщиимь биѭщюю биѭщиихъ биѭщии биѭщюю биѭщиихъ биѭщиимь биѭщюю биѭщиихъ
现在被动分词
短形式
阳性 阴性 中性
单数 双数 复数 单数 双数 复数 单数 双数 复数
主格 биѥмъ биѥма биѥми биѥма биѥмѣ биѥмꙑ биѥмо биѥмѣ биѥма
属格 биѥма биѥмоу биѥмъ биѥмꙑ биѥмоу биѥмъ биѥма биѥмоу биѥмъ
与格 биѥмоу биѥмома биѥмомъ биѥмѣ биѥмама биѥмамъ биѥмоу биѥмома биѥмомъ
宾格 биѥмъ биѥма биѥмꙑ биѥмѫ биѥмѣ биѥмꙑ биѥмо биѥмѣ биѥма
工具格 биѥмомь биѥмома биѥмꙑ биѥмоѭ биѥмама биѥмами биѥмомь биѥмома биѥмꙑ
方位格 биѥмѣ биѥмоу биѥмѣхъ биѥмѣ биѥмоу биѥмахъ биѥмꙑ биѥмоу биѥмѣхъ
长形式
主格 биѥмꙑи биѥмаꙗ биѥмии биѥмаꙗ биѥмѣи биѥмꙑѩ биѥмоѥ биѥмѣи биѥмаꙗ
属格 биѥмaѥго биѥмоую биѥмꙑихъ биѥмꙑѩ биѥмоую биѥмꙑихъ биѥмаѥго биѥмоую биѥмꙑихъ
与格 биѥмоуѥмоу биѥмꙑима биѥмꙑимъ биѥмѣи биѥмꙑима биѥмꙑимъ биѥмоуѥмоу биѥмꙑима биѥмꙑимъ
宾格 биѥмꙑи биѥмаꙗ биѥмꙑѩ биѥмѫѭ биѥмѣи биѥмꙑѩ биѥмоѥ биѥмѣи биѥмаꙗ
工具格 биѥмꙑимь биѥмꙑима биѥмꙑими биѥмоѭ биѥмꙑима биѥмꙑими биѥмꙑимь биѥмꙑима биѥмꙑими
方位格 биѥмѣѥмь биѥмоую биѥмꙑихъ биѥмѣи биѥмоую биѥмꙑихъ биѥмѣѥмь биѥмоую биѥмꙑихъ
过去主动分词
短形式
阳性 阴性 中性
单数 双数 复数 单数 双数 复数 单数 双数 复数
主格 бив бивша бивше бивши бивши бившѧ бив бивши бивша
属格 бивша бившю бившь бившѧ бившю бившь бивша бившю бившь
与格 бившю бившема бившемъ бивши бившама бившамъ бившю бившема бившемъ
宾格 бившь бивша бившѧ бившѫ бивши бившѧ бив бивши бивша
工具格 бившемь бившема бивши бившеѭ бившама бившами бившемь бившема бивши
方位格 бивши бившю бившихъ бивши бившю бившахъ бивши бившю бившихъ
长形式
主格 бивъши бившаꙗ бившеи бившиꙗ бившии бившѧѩ бившеѥ бивши бившаꙗ
属格 бившаѥго бившюю бившиихъ бившѧѩ бившюю бившиихъ бившаѥго бившюю бившиихъ
与格 бившюѥмоу бившиима бившиимъ бившии бившиима бившиимъ бившюѥмоу бившиима бившиимъ
宾格 бившьи бившаꙗ бившѧѩ бившѫѭ бившии бившѧѩ бившеѥ бивши бившаꙗ
工具格 бившиимь бившиима бившиими бившеѭ бившиима бившиими бившиимь бившиима бившиими
方位格 бившиимь бившюю бившиихъ бившии бившюю бившиихъ бившиимь бившюю бившиихъ
l-分词
阳性 阴性 中性
单数 双数 复数 单数 双数 复数 单数 双数 复数
билъ била били била билѣ билꙑ било билѣ била
过去被动分词
短形式
阳性 阴性 中性
单数 双数 复数 单数 双数 复数 单数 双数 复数
主格 биѥнъ биѥна биѥни биѥна биѥнѣ биѥнꙑ биѥно биѥнѣ биѥна
属格 биѥна биѥноу биѥнъ биѥнꙑ биѥноу биѥнъ биѥна биѥноу биѥнъ
与格 биѥноу биѥнома биѥномъ биѥнѣ биѥнама биѥнамъ биѥноу биѥнома биѥномъ
宾格 биѥнъ биѥна биѥнꙑ биѥнѫ биѥнѣ биѥнꙑ биѥно биѥнѣ биѥна
工具格 биѥномь биѥнома биѥнꙑ биѥноѭ биѥнама биѥнами биѥномь биѥнома биѥнꙑ
方位格 биѥнѣ биѥноу биѥнѣхъ биѥнѣ биѥноу биѥнахъ биѥнꙑ биѥноу биѥнѣхъ
长形式
主格 биѥнꙑи биѥнаꙗ биѥнии биѥнаꙗ биѥнѣи биѥнꙑѩ биѥноѥ биѥнѣи биѥнаꙗ
属格 биѥнaѥго биѥноую биѥнꙑихъ биѥнꙑѩ биѥноую биѥнꙑихъ биѥнаѥго биѥноую биѥнꙑихъ
与格 биѥноуѥмоу биѥнꙑима биѥнꙑимъ биѥнѣи биѥнꙑима биѥнꙑимъ биѥноуѥмоу биѥнꙑима биѥнꙑимъ
宾格 биѥнꙑи биѥнаꙗ биѥнꙑѩ биѥнѫѭ биѥнѣи биѥнꙑѩ биѥноѥ биѥнѣи биѥнаꙗ
工具格 биѥнꙑимь биѥнꙑима биѥнꙑими биѥноѭ биѥнꙑима биѥнꙑими биѥнꙑимь биѥнꙑима биѥнꙑими
方位格 биѥнѣѥмь биѥноую биѥнꙑихъ биѥнѣи биѥноую биѥнꙑихъ биѥнѣѥмь биѥноую биѥнꙑихъ

派生词[编辑]

相关词汇[编辑]

古东斯拉夫语[编辑]

词源[编辑]

源自原始斯拉夫语 *biti。

动词[编辑]

бити (biti) 非完

  1. (及物) 击打

派生语汇[编辑]

  • 白俄罗斯语: біць (bicʹ)
  • 俄语: бить (bitʹ)
  • 乌克兰语: би́ти (býty)

塞尔维亚-克罗地亚语[编辑]

词源1[编辑]

源自原始斯拉夫语 *byti，源自原始印欧语 *bʰuH-。

发音[编辑]

动词[编辑]

би̏ти 非完 (拉丁字母拼写 bȉti)

  1. (不及物，系动词) 是
    небо је плаво ― 天空是蔚蓝色
  2. (不及物) 存在
    код нас није кише ― 我们这没在下雨
  3. (不及物) 出现
    гд(ј)е је дима, ту је и ватре ― 有烟必有火
  4. (不及物，疑问) 组成问句
    јеси ли ту? ― 你在那里吗？
  5. (不及物) 值
    пет јабука је два еура ― 五个苹果两欧元
  6. (不及物，非人称，将来时) 将要发生
    бит ће рата ― 战争要来了
  7. (不及物) 位于
    банана је на столу ― 桌子上有一根香蕉
  8. (不及物) 表示时间
    три су сата ― 现在三点钟
  9. (不及物) 表示年龄
    тек јој је шеснаест година ― 她才十六岁
变位[编辑]
бити的变位
不定式: бити 现在时动副词: бу̏дӯћи 过去式动副词: би̑вши 动名词: —
数 单数 复数
人称 第一人称 第二人称 第三人称 第一人称 第二人称 第三人称
动词形 ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
现在时 јесам / сам / будем јеси / си / будеш јест(е) / је / буде јесмо / смо / будемо јесте / сте / будете јесу / су / буду
将来时 将来时I бит ћу1
бићу 		бит ћеш1
бићеш 		бит ће1
биће 		бит ћемо1
бићемо 		бит ћете1
бићете 		бит ће1
биће
将来时II бу̏де̄м био2 бу̏де̄ш био2 бу̏де̄ био2 бу̏де̄мо били2 бу̏де̄те били2 бу̏дӯ били2
过去式 完成时 био сам2 био си2 био je2 били смо2 били сте2 били су2
过去完成时3 био сам био2 био си био2 био је био2 били смо били2 били сте били2 били су били2
不定过去式 бих би би бисмо бисте бише
过去进行时 бијах / бјех / бејах / бех бијаше / бјеше / бејаше / беше бијаше / бјеше / бејаше / беше бијасмо / бјесмо / бејасмо / бесмо бијасте / бјесте / бејасте / бесте бијаху / бјеху / бејаху / беху
条件式I био бих2 био би2 био би2 били бисмо2 били бисте2 били би2
条件式II4 био бих био2 био би био2 био би био2 били бисмо били2 били бисте били2 били би били2
命令式 — буди — будимо будите —
主动过去分词 био m / била f / било n били m / биле f / била n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。
2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。
3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。

4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。
  *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

派生词[编辑]

词源2[编辑]

源自原始斯拉夫语 *biti，源自原始印欧语 *bʰeyH-。

发音[编辑]

动词[编辑]

би̏ти 非完 (拉丁字母拼写 bȉti)

  1. (及物) 击打
    近义词： ту̑ћи、у̀дарати
变位[编辑]
бити的变位
不定式: бити 现在时动副词: би̏јӯћи 过去式动副词: — 动名词: бѝје̄ње
数 单数 复数
人称 第一人称 第二人称 第三人称 第一人称 第二人称 第三人称
动词形 ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
现在时 бијем бијеш бије бијемо бијете бију
将来时 将来时I бит ћу1
бићу 		бит ћеш1
бићеш 		бит ће1
биће 		бит ћемо1
бићемо 		бит ћете1
бићете 		бит ће1
биће
将来时II бу̏де̄м био2 бу̏де̄ш био2 бу̏де̄ био2 бу̏де̄мо били2 бу̏де̄те били2 бу̏дӯ били2
过去式 完成时 био сам2 био си2 био je2 били смо2 били сте2 били су2
过去完成时3 био сам био2 био си био2 био је био2 били смо били2 били сте били2 били су били2
过去进行时 бијах бијаше бијаше бијасмо бијасте бијаху
条件式I био бих2 био би2 био би2 били бисмо2 били бисте2 били би2
条件式II4 био бих био2 био би био2 био би био2 били бисмо били2 били бисте били2 били би били2
命令式 — биј — бијмо бијте —
主动过去分词 био m / била f / било n били m / биле f / била n
被动过去分词 бијен m / бијена f / бијено n бијени m / бијене f / бијена n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。
2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。
3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。

4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。
  *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

派生词[编辑]

乌克兰语[编辑]

词源[编辑]

源自原始斯拉夫语 *biti。

发音[编辑]

动词[编辑]

би́ти (býty) 非完 (完整体 поби́ти)

  1. (及物) 击打

变位[编辑]

би́ти, бить的变位（11b类，非完整体，及物）
有关分词的变格，请参阅各自的词条。副动词是不变格的。
非完整体
不定式 би́ти, бить
býty, bytʹ
分词 现在时 过去时
主动 — —
被动 — би́тий
býtyj
非人称：би́то
býto
副词 б'ючи́
bʺjučý 		би́вши
bývšy
现在时 过去时
第一人称单数
я 		б'ю
bʺju 		бу́ду би́ти, бу́ду би́ть, би́тиму
búdu býty, búdu býtʹ, býtymu
第二人称单数
ти 		б'єш
bʺješ 		бу́деш би́ти, бу́деш би́ть, би́тимеш
búdeš býty, búdeš býtʹ, býtymeš
第三人称单数
він / вона / воно 		б'є
bʺje 		бу́де би́ти, бу́де би́ть, би́тиме
búde býty, búde býtʹ, býtyme
第一人称复数
ми 		б'єм, б'ємо́
bʺjem, bʺjemó 		бу́демо би́ти, бу́демо би́ть, би́тимемо, би́тимем
búdemo býty, búdemo býtʹ, býtymemo, býtymem
第二人称复数
ви 		б'єте́
bʺjeté 		бу́дете би́ти, бу́дете би́ть, би́тимете
búdete býty, búdete býtʹ, býtymete
第三人称复数
вони 		б'ють
bʺjutʹ 		бу́дуть би́ти, бу́дуть би́ть, би́тимуть
búdutʹ býty, búdutʹ býtʹ, býtymutʹ
命令式 单数 复数
第一人称 — би́ймо
býjmo
第二人称 бий
byj 		би́йте
býjte
过去时 单数 复数
ми / ви / вони
阳性
я / ти / він 		бив
byv 		би́ли
býly
阴性
я / ти / вона 		би́ла
býla
中性
воно 		би́ло
býlo

派生词[编辑]

参考资料[编辑]

取自“https://zh.wiktionary.org/w/index.php?title=бити&oldid=7752016”