звати

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *zъvati，源自原始印歐語 *ǵʰew-。

發音

• 國際音標^(幫助)：/zʋâti/
• 斷字：зва‧ти

動詞

зва̏ти 非完 (拉丁字母拼寫 zvȁti)

1. (及物、不及物，反身) 叫
2. (及物、不及物) 召喚
3. (及物、不及物) 邀請

變位

звати的变位

不定式: звати		现在时动副词: зо̀вӯћи		过去式动副词: —		动名词: зва̑ње
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		зовем	зовеш	зове	зовемо	зовете	зову
将来时	将来时I	зват ћу1 зваћу	зват ћеш1 зваћеш	зват ће1 зваће	зват ћемо1 зваћемо	зват ћете1 зваћете	зват ће1 зваће
	将来时II	бу̏де̄м звао2	бу̏де̄ш звао2	бу̏де̄ звао2	бу̏де̄мо звали2	бу̏де̄те звали2	бу̏дӯ звали2
过去式	完成时	звао сам2	звао си2	звао je2	звали смо2	звали сте2	звали су2
	过去完成时3	био сам звао2	био си звао2	био је звао2	били смо звали2	били сте звали2	били су звали2
	过去进行时	звах	зваше	зваше	звасмо	звасте	зваху
条件式I		звао бих2	звао би2	звао би2	звали бисмо2	звали бисте2	звали би2
条件式II4		био бих звао2	био би звао2	био би звао2	били бисмо звали2	били бисте звали2	били би звали2
命令式		—	зови	—	зовимо	зовите	—
主动过去分词		звао m / звала f / звало n			звали m / звале f / звала n
被动过去分词		зван m / звана f / звано n			звани m / зване f / звана n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

派生詞彙

• до̀звати
• за̀звати
• иза̀звати
• на̀звати
• ода̀звати
• по̀звати
• прѝзвати
• про̀звати
• са̀звати

 

烏克蘭語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *zъvati，源自原始印歐語 *ǵʰewH。

發音

• 國際音標^(幫助)：[ˈzʋate]

• 音頻

  （文檔）

• 斷字：зва‧ти

動詞

зва́ти (zváty) 非完 (完整體 позва́ти)

1. (及物、不及物，反身) 叫

   Як вас зову́ть? (正式) ― Jak vas zovútʹ? ― 你叫什麼名字？

   Як тебе́ зва́ти? (非正式) ― Jak tebé zváty? ― 你叫什麼名字？

2. (及物、不及物) 召喚
3. (及物、不及物) 邀請

變位

зва́ти, звать的變位（6°b類，非完整體，及物，不規則）

有關分詞的變格，請參閱各自的詞條。副動詞是不變格的。

非完整體
不定式	зва́ти, звать zváty, zvatʹ
分詞	現在時	過去時
主動	—	—
被動	—	зва́ний zványj 非人称：зва́но zváno
副詞	звучи́, зовучи́ zvučý, zovučý	зва́вши zvávšy
	現在時	過去時
第一人稱單數 я	зву, зову́ zvu, zovú	бу́ду зва́ти, бу́ду зва́ть, зва́тиму búdu zváty, búdu zvátʹ, zvátymu
第二人稱單數 ти	звеш, зове́ш zveš, zovéš	бу́деш зва́ти, бу́деш зва́ть, зва́тимеш búdeš zváty, búdeš zvátʹ, zvátymeš
第三人稱單數 він / вона / воно	зве, зове́ zve, zové	бу́де зва́ти, бу́де зва́ть, зва́тиме búde zváty, búde zvátʹ, zvátyme
第一人稱複數 ми	звем, звемо́, зове́м, зовемо́ zvem, zvemó, zovém, zovemó	бу́демо зва́ти, бу́демо зва́ть, зва́тимемо, зва́тимем búdemo zváty, búdemo zvátʹ, zvátymemo, zvátymem
第二人稱複數 ви	звете́, зовете́ zveté, zoveté	бу́дете зва́ти, бу́дете зва́ть, зва́тимете búdete zváty, búdete zvátʹ, zvátymete
第三人稱複數 вони	звуть, зову́ть zvutʹ, zovútʹ	бу́дуть зва́ти, бу́дуть зва́ть, зва́тимуть búdutʹ zváty, búdutʹ zvátʹ, zvátymutʹ
命令式	單數	複數
第一人稱	—	звім, зві́мо, зові́м, зові́мо zvim, zvímo, zovím, zovímo
第二人稱	зви, зови́ zvy, zový	звіть, зові́ть zvitʹ, zovítʹ
過去時	單數	複數 ми / ви / вони
陽性 я / ти / він	звав zvav	зва́ли zvály
陰性 я / ти / вона	зва́ла zvála
中性 воно	зва́ло zválo

派生詞彙

• назва́ти 完 (nazváty)

參考資料

• звати in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
• звати in Horox (slovozmina)
• звати in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)