voință

羅馬尼亞語

詞源

voi +‎ -ință，對比vrea。

發音

• IPA^(幫助)：/voˈin.t͡sə/

名詞

voință f (複數 voințe)

1. 意志
2. 意願

變格

voință的變格

	單數		複數
	不定	定	不定	定
主格/賓格	(o) voință	voința	(niște) voințe	voințele
屬格/與格	(unei) voințe	voinței	(unor) voințe	voințelor
呼格	voință, voințo		voințelor

近義詞

• voie、vrere