жив

保加利亞語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *živъ。對照梵語 जीव (jīva)。

發音

• 國際音標^(幫助): [ʒif]

• 音頻 (Standard Bulgarian)：

  (檔案)

• 韻部：-if

• 音頻：

  (檔案)

形容詞

жив • (živ) (副詞 жи́во)

1. 活的，活著的
2. 活潑的，生動的
3. 輕快的
4. 真實的

變格

жив的原級

	單數			複數
	陽性	陰性	中性
不定	жив živ	жи́ва žíva	жи́во žívo	жи́ви žívi
定指 (主語)	жи́вият žívijat	жи́вата žívata	жи́вото žívoto	жи́вите žívite
定指 (賓語)	жи́вия žívija

жив的比較級

	單數			複數
	陽性	陰性	中性
不定	по́-жи́в pó-žív	по́-жи́ва pó-žíva	по́-жи́во pó-žívo	по́-жи́ви pó-žívi
定指 (主語)	по́-жи́вият pó-žívijat	по́-жи́вата pó-žívata	по́-жи́вото pó-žívoto	по́-жи́вите pó-žívite
定指 (賓語)	по́-жи́вия pó-žívija

жив的最高級

	單數			複數
	陽性	陰性	中性
不定	на́й-жи́в náj-žív	на́й-жи́ва náj-žíva	на́й-жи́во náj-žívo	на́й-жи́ви náj-žívi
定指 (主語)	на́й-жи́вият náj-žívijat	на́й-жи́вата náj-žívata	на́й-жи́вото náj-žívoto	на́й-жи́вите náj-žívite
定指 (賓語)	на́й-жи́вия náj-žívija

衍生詞

• живо́т (živót)
• живе́я (živéja)
• житие́ (žitié)
• жи́тел (žítel)、жи́телка (žítelka)、жи́телство (žítelstvo)

名詞

жив • (živ) 陽 (陰性 жи́ва)

1. 活人

變格

жив 的變格

	單數	複數
不定	жив živ	жи́ви žívi
定指 (主語)	жи́вият žívijat	жи́вите žívite
定指 (賓語)	жи́вия žívija
呼格	жи́ви, жи́вий1 žívi, žívij1	жи́ви žívi

¹古舊。

馬其頓語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *živъ，來自原始印歐語 *gʷih₃wós。

發音

• 國際音標^(幫助): [ʒif]
• 韻部：-if

形容詞

жив • (živ) (比較級 пожив，最高級 најжив，抽象名詞 живот)

1. 活的
2. 活潑的，生動的
3. 加強語氣用詞

變格

жив的肯定形

	陽性	陰性	中性	複數
不定	жив	жива	живо	живи
肯定（未指定）	живиот	живата	живото	живите
肯定（近指）	живиов	живава	живово	жививе
肯定（遠指）	живион	живана	живоно	живине

жив的比較級

	陽性	陰性	中性	複數
不定	пожив	пожива	поживо	поживи
肯定（未指定）	поживиот	поживата	поживото	поживите
肯定（近指）	поживиов	поживава	поживово	пожививе
肯定（遠指）	поживион	поживана	поживоно	поживине

жив的最高級

	陽性	陰性	中性	複數
不定	најжив	најжива	најживо	најживи
肯定（未指定）	најживиот	најживата	најживото	најживите
肯定（近指）	најживиов	најживава	најживово	најжививе
肯定（遠指）	најживион	најживана	најживоно	најживине

反義詞

• мртов (mrtov)

俄語

發音

• 國際音標^(幫助): [ʐɨf]
• 韻部：-ɨf

詞源1

形容詞

жив • (živ)

1. живо́й (živój) 的短陽性單數

詞源2

請參閲主詞條的词源章節。

分詞

жив • (živ)

1. жить (žitʹ) 的短過去時副詞性非完整體分詞

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *živъ，來自原始波羅的-斯拉夫語 *gīˀwás，來自原始印歐語 *gʷih₃wós (“活著”)。

發音

• 國際音標^(幫助): /ʒîːʋ/

形容詞

жи̑в (拉丁字母拼寫 žȋv，定指 жи̑вӣ，比較級 жи̏вљӣ)

1. 活的，活著的

變格

原级不定形

單數		陽性	陰性	中性
主格		жив	жива	живо
屬格		жива	живе	жива
與格		живу	живој	живу
賓格	無生 有生	жив жива	живу	живо
呼格		жив	жива	живо
方位格		живу	живој	живу
工具格		живим	живом	живим
複數		陽性	陰性	中性
主格		живи	живе	жива
屬格		живих	живих	живих
與格		живим(а)	живим(а)	живим(а)
賓格		живе	живе	жива
呼格		живи	живе	жива
方位格		живим(а)	живим(а)	живим(а)
工具格		живим(а)	живим(а)	живим(а)

原级定形

單數		陽性	陰性	中性
主格		живи	жива	живо
屬格		живог(а)	живе	живог(а)
與格		живом(у/е)	живој	живом(у/е)
賓格	無生 有生	живи живог(а)	живу	живо
呼格		живи	жива	живо
方位格		живом(е/у)	живој	живом(е/у)
工具格		живим	живом	живим
複數		陽性	陰性	中性
主格		живи	живе	жива
屬格		живих	живих	живих
與格		живим(а)	живим(а)	живим(а)
賓格		живе	живе	жива
呼格		живи	живе	жива
方位格		живим(а)	живим(а)	живим(а)
工具格		живим(а)	живим(а)	живим(а)

比較級

單數		陽性	陰性	中性
主格		живљи	живља	живље
屬格		живљег(а)	живље	живљег(а)
與格		живљем(у)	живљој	живљем(у)
賓格	無生 有生	живљи живљег(а)	живљу	живље
呼格		живљи	живља	живље
方位格		живљем(у)	живљој	живљем(у)
工具格		живљим	живљом	живљим
複數		陽性	陰性	中性
主格		живљи	живље	живља
屬格		живљих	живљих	живљих
與格		живљим(а)	живљим(а)	живљим(а)
賓格		живље	живље	живља
呼格		живљи	живље	живља
方位格		живљим(а)	живљим(а)	живљим(а)
工具格		живљим(а)	живљим(а)	живљим(а)

最高級

單數		陽性	陰性	中性
主格		најживљи	најживља	најживље
屬格		најживљег(а)	најживље	најживљег(а)
與格		најживљем(у)	најживљој	најживљем(у)
賓格	無生 有生	најживљи најживљег(а)	најживљу	најживље
呼格		најживљи	најживља	најживље
方位格		најживљем(у)	најживљој	најживљем(у)
工具格		најживљим	најживљом	најживљим
複數		陽性	陰性	中性
主格		најживљи	најживље	најживља
屬格		најживљих	најживљих	најживљих
與格		најживљим(а)	најживљим(а)	најживљим(а)
賓格		најживље	најживље	најживља
呼格		најживљи	најживље	најживља
方位格		најживљим(а)	најживљим(а)	најживљим(а)
工具格		најживљим(а)	најживљим(а)	најживљим(а)

烏克蘭語

發音

• 國際音標^(幫助): [ʒɪu̯]

動詞

жив (žyv)

1. жи́ти (žýty) 的陽性單數過去時非完整體