знати

教会斯拉夫语

词源

继承自原始斯拉夫语 *znati，来自原始印欧语 *ǵneh₃-。

动词

знати (znati) 非完

1. 知道

屈折

знати (znati)的现在时变位 👤 单数 👥 双数 👤👥👥 复数 азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) знаѭ (znajǫ) знаѥши (znaješi) знаѥтъ (znajetŭ) знаѥвѣ (znajevě) знаѥта (znajeta) знаѥте (znajete) знаѥмъ (znajemŭ) знаѥте (znajete) знаѭтъ (znajǫtŭ)

同义词

• вѣдѣти (věděti)

衍生词

• знакъ (znakŭ)
• знамѧ (znamę)
• знаньство (znanĭstvo)
• познавати (poznavati)
• познание (poznanie)
• познати (poznati)
• богопознание (bogopoznanie)

古东斯拉夫语

词源

继承自原始斯拉夫语 *znati。与教会斯拉夫语 знати (znati)、古波兰语 znać等同源。

发音

• (约西元9世纪) 国际音标^(帮助)：/ˈznɑti/
• (约西元11世纪) 国际音标^(帮助)：/ˈznatʲi/
• (约西元13世纪) 国际音标^(帮助)：/ˈznatʲi/
• 断字：зна‧ти

动词

знати (znati) 非完

1. (及物) 知道

派生词

• 古卢森尼亚语: зна́ти (znáti)
  • 白俄罗斯语: знаць (znacʹ)
  • 卢森尼亚语: зна́ти (znáty)
  • 乌克兰语: зна́ти (znáty)
• 俄语: знать (znatʹ)

来源

• Sreznevsky, Izmail (1893), “знати”, Матеріалы для Словаря древне-русскаго языка по письменнымъ памятникамъ [Materials for the Dictionary of the Old East Slavic Language According to Written Monuments] (俄语), 卷1: А – К, Saint Petersburg: Department of Russian Language and Literature of the Imperial Academy of Sciences, 页991

俄语

发音

• 国际音标^(帮助)：[ˈznatʲɪ]

名词

зна́ти (znáti) f 无生

1. знать (znatʹ) 的属格/与格/前置格单数

卢森尼亚语

词源

继承自古东斯拉夫语 знати (znati)，来自原始斯拉夫语 *znati，来自原始印欧语 *ǵneh₃-。

动词

1. 知道

塞尔维亚-克罗地亚语

词源

继承自原始斯拉夫语 *znati，来自原始印欧语 *ǵneh₃-。与保加利亚语 зная (znaja)、俄语 знать (znatʹ)同源。

发音

• 国际音标^(帮助)：/znâti/
• 断字：зна‧ти

动词

зна̏ти 非完 (拉丁字母拼写 znȁti)

1. (及物、不及物) 知道

   Знам да си алергичан на мачке. ― 我知道你对猫过敏。

2. (及物) 通晓
3. (及物) 精通

屈折

знати的变位

不定式: знати		现在时动副词: зна̏јӯћи / зна́дӯћи		过去式动副词: —		动名词: —
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		знам / знадем	знаш / знадеш	зна / знаде	знамо / знадемо	знате / знадете	знају / знаду
将来时	将来时I	знат ћу1 знаћу	знат ћеш1 знаћеш	знат ће1 знаће	знат ћемо1 знаћемо	знат ћете1 знаћете	знат ће1 знаће
	将来时II	бу̏де̄м знао2	бу̏де̄ш знао2	бу̏де̄ знао2	бу̏де̄мо знали2	бу̏де̄те знали2	бу̏дӯ знали2
过去式	完成时	знао сам2	знао си2	знао je2	знали смо2	знали сте2	знали су2
	过去完成时3	био сам знао2	био си знао2	био је знао2	били смо знали2	били сте знали2	били су знали2
	过去进行时	знах	знаше	знаше	знасмо	знасте	знаху
条件式I		знао бих2	знао би2	знао би2	знали бисмо2	знали бисте2	знали би2
条件式II4		био бих знао2	био би знао2	био би знао2	били бисмо знали2	били бисте знали2	били би знали2
命令式		—	знај	—	знајмо	знајте	—
主动过去分词		знао m / знала f / знало n			знали m / знале f / знала n
被动过去分词		знан m / знана f / знано n			знани m / знане f / знана n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

衍生词

• до̀знати (“发现”)
• зна́нац m (“相识”)
• зна́ње n (“知识”)
• зна̏но̄ст f (“科学”)
• по̀знати (“知道，了解，弄明白”)
• прѝзнати (“承认，供认，招供，认可，坦承，诚实，认罪”)
• препо̀знати (“认出”)
• раза̀знати (“辨别，区分，区别”)
• распо̀знати (“分辨，识别，弄清”)
• са̀знати (“找出，了解”)
• спо̀знати (“理解，意识到或认识到，学”)
• упо̀знати (“熟悉，遇到，介绍，学习，体验”)

 

乌克兰语

词源

继承自古乌克兰语 знати (znati)，来自古东斯拉夫语 знати (znati)，来自原始斯拉夫语 *znati，来自原始印欧语 *ǵneh₃-。与卢森尼亚语 зна́ти (znáty)、俄语 знать (znatʹ)、白俄罗斯语 знаць (znacʹ)等同源。

发音

• 国际音标^(帮助)：[ˈznate]

• 音频

  （文档）

动词

зна́ти (znáty) 非完 (完整体 зазна́ти)

1. 知道

   Я не зна́ю. ― Ja ne znáju. ― 我不知道。

屈折

зна́ти, знать的变位（1a类，非完整体，及物）

有关分词的变格，请参阅各自的词条。副动词是不变格的。

非完整体
不定式	зна́ти, знать znáty, znatʹ
分词	现在时	过去时
主动	—	—
被动	—	зна́ний znányj 非人称：зна́но znáno
副词	зна́ючи znájučy	зна́вши znávšy
	现在时	过去时
第一人称单数 я	зна́ю znáju	бу́ду зна́ти, бу́ду зна́ть, зна́тиму búdu znáty, búdu znátʹ, znátymu
第二人称单数 ти	зна́єш znáješ	бу́деш зна́ти, бу́деш зна́ть, зна́тимеш búdeš znáty, búdeš znátʹ, znátymeš
第三人称单数 він / вона / воно	зна́є znáje	бу́де зна́ти, бу́де зна́ть, зна́тиме búde znáty, búde znátʹ, znátyme
第一人称复数 ми	зна́єм, зна́ємо znájem, znájemo	бу́демо зна́ти, бу́демо зна́ть, зна́тимемо, зна́тимем búdemo znáty, búdemo znátʹ, znátymemo, znátymem
第二人称复数 ви	зна́єте znájete	бу́дете зна́ти, бу́дете зна́ть, зна́тимете búdete znáty, búdete znátʹ, znátymete
第三人称复数 вони	зна́ють znájutʹ	бу́дуть зна́ти, бу́дуть зна́ть, зна́тимуть búdutʹ znáty, búdutʹ znátʹ, znátymutʹ
命令式	单数	复数
第一人称	—	зна́ймо znájmo
第二人称	знай znaj	зна́йте znájte
过去时	单数	复数 ми / ви / вони
阳性 я / ти / він	знав znav	зна́ли znály
阴性 я / ти / вона	зна́ла znála
中性 воно	зна́ло ználo

衍生词

• зна́тися 非完 (znátysja)
• знання́ n (znannjá)

 

前缀动词

• визнава́ти 非完 (vyznaváty), ви́знати 完 (význaty)
• впізнава́ти 非完 (vpiznaváty), впізна́ти 完 (vpiznáty)
• дізнава́тися 非完 (diznavátysja), дізна́тися 完 (diznátysja)
• зазнава́ти 非完 (zaznaváty), зазна́ти 完 (zaznáty)
• зізнава́тися 非完 (ziznavátysja), зізна́тися 完 (ziznátysja)
• пізнава́ти 非完 (piznaváty), пізна́ти 完 (piznáty)
• розпізнава́ти 非完 (rozpiznaváty), розпізна́ти 完 (rozpiznáty)

 

来源

• Melnychuk, O. S., editor (1985), “знати”, Етимологічний словник української мови [乌克兰语词源词典] (乌克兰语), 卷2: Д – Копці, Kyiv: Naukova Dumka, 页270
• знати in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
• знати in Horox (slovozmina)
• знати in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)