viza

參見：viză 和 vīza

匈牙利語

詞源

源自原始斯拉夫語 *vyzъ。

發音

• 國際音標^(幫助): [ˈvizɒ]
• 斷字：vi‧za
• 韻部：-zɒ

名詞

viza (複數 vizák)

1. 歐洲鰉（Huso huso）

變格

Inflection (詞幹：長/高元音，元音和諧律：後)

	單數	複數
主格	viza	vizák
賓格	vizát	vizákat
與格	vizának	vizáknak
工具格	vizával	vizákkal
因果格	vizáért	vizákért
轉移格	vizává	vizákká
到格	vizáig	vizákig
形式樣格	vizaként	vizákként
情態樣格	—	—
內格	vizában	vizákban
頂格	vizán	vizákon
接格	vizánál	vizáknál
入格	vizába	vizákba
上下格	vizára	vizákra
向格	vizához	vizákhoz
出格	vizából	vizákból
上格	vizáról	vizákról
奪格	vizától	vizáktól
非定語 所有格 – 單數	vizáé	vizáké
非定語 所有格 – 複數	vizáéi	vizákéi

viza 的所有格形式

所有者	單個所有物	多個所有物
第一人稱單數	vizám	vizáim
第二人稱單數	vizád	vizáid
第三人稱單數	vizája	vizái
第一人稱複數	vizánk	vizáink
第二人稱複數	vizátok	vizáitok
第三人稱複數	vizájuk	vizáik

拓展閱讀

• viza in Bárczi, Géza and László Országh: A magyar nyelv értelmező szótára (匈牙利語解釋詞典). Budapest: Akadémiai Kiadó, 1959–1962.

羅馬尼亞語

詞源

源自法語 viser。

動詞

a viza (第三人稱單數現在式 vizează，過去分詞 vizat) 第一類變位

1. 旨在
2. 申請簽證

變位

    viza 的變位 (第一類變位, -ez-中綴)

不定式			a viza
動名詞			vizând
過去分詞			vizat
數		單數			複數
人稱		第一人稱	第二人稱	第三人稱	第一人稱	第二人稱	第三人稱
直陳式		eu	tu	el/ea	noi	voi	ei/ele
	現在時	vizez	vizezi	vizează	vizăm	vizați	vizează
	過去進行時	vizam	vizai	viza	vizam	vizați	vizau
	簡單完成時	vizai	vizași	viză	vizarăm	vizarăți	vizară
	過去完成時	vizasem	vizaseși	vizase	vizaserăm	vizaserăți	vizaseră
虛擬式		eu	tu	el/ea	noi	voi	ei/ele
	現在時	să vizez	să vizezi	să vizeze	să vizăm	să vizați	să vizeze
命令式		—	tu	—	—	voi	—
	肯定		vizează			vizați
	否定		nu viza			nu vizați

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源1

發音

• 國際音標^(幫助): /ʋǐːza/
• 斷字：vi‧za

名詞

víza f (西里爾字母拼寫 ви́за)

1. 簽證

變格

viza 的變格

	單數	複數
主格	viza	vize
屬格	vize	viza
與格	vizi	vizama
賓格	vizu	vize
呼格	vizo	vize
方位格	vizi	vizama
工具格	vizom	vizama

詞源2

源自原始斯拉夫語 *vyzъ。

其他寫法

• vȋz、vȉsa

名詞

vȉza f (西里爾字母拼寫 ви̏за)

1. (方言) 歐洲鰉（Huso huso）
   • a. 1869，“（塞爾維亞民歌）Шетала се виза риба”:

     Шетала се виза риба
     Уз Дунаво, низ Дунаво

     一條鰉魚
     在多瑙河上上下下地游動

變格

viza 的變格

	單數	複數
主格	viza	vize
屬格	vize	viza
與格	vizi	vizama
賓格	vizu	vize
呼格	vizo	vize
方位格	vizi	vizama
工具格	vizom	vizama

斯洛文尼亞語

詞源1

其他寫法

• vȋzum

發音

• 國際音標^(幫助): /ʋíːza/
• 斷字：vi‧za

名詞

vȋza f

1. 簽證

變格

陰性，a-詞幹
主格單數	vȋza
屬格單數	vȋze
	單數	雙數	複數
主格	vȋza	vȋzi	vȋze
賓格	vȋzo	vȋzi	vȋze
屬格	vȋze	vȋz	vȋz
與格	vȋzi	vȋzama	vȋzam
方位格	vȋzi	vȋzah	vȋzah
工具格	vȋzo	vȋzama	vȋzami

詞源2

源自原始斯拉夫語 *vyzъ。

發音

• 國際音標^(幫助): /ʋìːza/
• 斷字：vi‧za

名詞

víza f

1. (方言) 歐洲鰉（Huso huso）

變格

陰性，a-詞幹
主格單數	víza
屬格單數	víze
	單數	雙數	複數
主格	víza	vízi	víze
賓格	vízo	vízi	víze
屬格	víze	víz	víz
與格	vízi	vízama	vízam
方位格	vízi	vízah	vízah
工具格	vízo	vízama	vízami

拓展閱讀

• viza, Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU. portal Fran 

斯瓦希里語

詞源

借自英語 visa。

發音

• 音頻 (肯尼亞)：

  (檔案)

名詞

viza (n類，複數 viza)

1. 簽證

維普斯語

詞源

借自俄語 ви́за (víza)。

名詞

viza

1. 簽證

變格

viza (inflection type 5/sana)的變格
主格單數	viza
屬格單數	vizan
部分格單數	vizad
部分格複數	vizoid
	單數	複數
主格	viza	vizad
賓格	vizan	vizad
屬格	vizan	vizoiden
部分格	vizad	vizoid
樣格-手段格	vizan	vizoin
轉換格	vizaks	vizoikš
內格	vizas	vizoiš
出格	vizaspäi	vizoišpäi
入格	vizaha vizha	vizoihe
接格	vizal	vizoil
奪格	vizalpäi	vizoilpäi
向格	vizale	vizoile
欠格	vizata	vizoita
共格	vizanke	vizoidenke
延展格	vizadme	vizoidme
approximative I	vizanno	vizoidenno
approximative II	vizannoks	vizoidennoks
始格	vizannopäi	vizoidennopäi
terminative I	vizahasai vizhasai	vizoihesai
terminative II	vizalesai	vizoilesai
terminative III	vizassai	—
additive I	vizahapäi vizhapäi	vizoihepäi
additive II	vizalepäi	vizoilepäi

參考資料

• Zajceva, N. G.; Mullonen, M. I. (2007年)，“виза”，Uz’ venä-vepsläine vajehnik / Novyj russko-vepsskij slovarʹ [New Russian–Veps Dictionary]，Petrozavodsk：Periodika