срце

維基詞典,自由的多語言詞典

馬其頓語[编辑]

馬其頓語維基百科有一篇文章關於:
維基百科 mk

詞源[编辑]

來自原始斯拉夫語 *sьrdьce,來自原始印歐語 *ḱḗr

發音[编辑]

  • IPA(幫助)[ˈsr̩t͡sɛ]
  • 文檔
  • 斷字:ср‧це

名詞[编辑]

ср́це (sŕcen (複數 ср́ца ср́циња, 關係形容詞 ср́цев, 指小 ср́ценце ср́цуле)

  1. (解剖學) 心臟
  2. () 愛心
  3. (比喻義) 情感
  4. (愛稱) 親愛的
  5. (紙牌遊戲, board games) 紅心
  6. (比喻義) 勇氣
  7. (比喻義) 核心中心
    Вле́гоа во ср́цето на зе́мјата.Vlégoa vo sŕceto na zémjata.他们进入地
    ср́це на́ зелка.sŕce ná zelka.白菜
  8. (口語, 比喻義)
    На гла́дно ср́це.Na gládno sŕce.

使用說明[编辑]

  • 以“-иња”結尾的複數形式稍顯口語,一般只用於符號及愛稱之義。

變格[编辑]

衍生詞[编辑]

參見[编辑]

馬其頓語中的紙牌花色(бо́и (bói)(布局 · 文字)
херц (herc), ср́це (sŕce) ка́ро (káro), ба́клава (báklava) пик (pik), лист (list) треф (tref), дете́лина (detélina)

來源[编辑]

  • срце”, Дигитален речник на македонскиот јазик (Digitalen rečnik na makedonskiot jazik) [馬其頓語數位詞典]

塞爾維亞-克羅地亞語[编辑]

塞爾維亞-克羅地亞語維基百科有一篇文章關於:
維基百科 sh

詞源[编辑]

來自原始斯拉夫語 *sьrdьce,來自原始波羅的-斯拉夫語 *śirˀdís,來自原始印歐語 *ḱérd

發音[编辑]

名詞[编辑]

ср̏це n (拉丁字母拼寫 sȑce)

  1. (解剖學) 心臟
    Срце је шупљи мишићни орган који пумпа крв кроз крвоток помоћу сталних ритмичких контракција.
    心脏是中空的肌肉器官,通过持续的节律性收缩将血液泵入循环系统。
  2. 情感
  3. (愛稱) 親愛的
  4. () 愛心
  5. (紙牌遊戲, board games) 紅心
  6. 中心核心

變格[编辑]

參見[编辑]

塞爾維亞-克羅地亞語中的紙牌花色(боје(布局 · 文字)
херц, срце каро пик треф
塞爾維亞-克羅地亞語中的德國紙牌(њемачке боје, немачке боје, мађарске боје(布局 · 文字)
црвена, срце бундева, тиква зелена, зеље, лист жир