знати

教會斯拉夫語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *znati，來自原始印歐語 *ǵneh₃-。

動詞

знати (znati) 非完

1. 知道

屈折

знати (znati)的現在時變位 👤 單數 👥 雙數 👤👥👥 複數 азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) знаѭ (znajǫ) знаѥши (znaješi) знаѥтъ (znajetŭ) знаѥвѣ (znajevě) знаѥта (znajeta) знаѥте (znajete) знаѥмъ (znajemŭ) знаѥте (znajete) знаѭтъ (znajǫtŭ)

同義詞

• вѣдѣти (věděti)

衍生詞

• знакъ (znakŭ)
• знамѧ (znamę)
• знаньство (znanĭstvo)
• познавати (poznavati)
• познание (poznanie)
• познати (poznati)
• богопознание (bogopoznanie)

古東斯拉夫語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *znati。與教會斯拉夫語 знати (znati)、古波蘭語 znać等同源。

發音

• (約西元9世紀) 國際音標^(幫助)：/ˈznɑti/
• (約西元11世紀) 國際音標^(幫助)：/ˈznatʲi/
• (約西元13世紀) 國際音標^(幫助)：/ˈznatʲi/
• 斷字：зна‧ти

動詞

знати (znati) 非完

1. (及物) 知道

派生詞

• 古盧森尼亞語: зна́ти (znáti)
  • 白俄羅斯語: знаць (znacʹ)
  • 盧森尼亞語: зна́ти (znáty)
  • 烏克蘭語: зна́ти (znáty)
• 俄語: знать (znatʹ)

來源

• Sreznevsky, Izmail (1893), “знати”, Матеріалы для Словаря древне-русскаго языка по письменнымъ памятникамъ [Materials for the Dictionary of the Old East Slavic Language According to Written Monuments] (俄語), 卷1: А – К, Saint Petersburg: Department of Russian Language and Literature of the Imperial Academy of Sciences, 页991

俄語

發音

• 國際音標^(幫助)：[ˈznatʲɪ]

名詞

зна́ти (znáti) f 無生

1. знать (znatʹ) 的屬格/與格/前置格單數

盧森尼亞語

詞源

繼承自古東斯拉夫語 знати (znati)，來自原始斯拉夫語 *znati，來自原始印歐語 *ǵneh₃-。

動詞

1. 知道

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源

繼承自原始斯拉夫語 *znati，來自原始印歐語 *ǵneh₃-。與保加利亞語 зная (znaja)、俄語 знать (znatʹ)同源。

發音

• 國際音標^(幫助)：/znâti/
• 斷字：зна‧ти

動詞

зна̏ти 非完 (拉丁字母拼寫 znȁti)

1. (及物、不及物) 知道

   Знам да си алергичан на мачке. ― 我知道你對貓過敏。

2. (及物) 通曉
3. (及物) 精通

屈折

знати的变位

不定式: знати		现在时动副词: зна̏јӯћи / зна́дӯћи		过去式动副词: —		动名词: —
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		знам / знадем	знаш / знадеш	зна / знаде	знамо / знадемо	знате / знадете	знају / знаду
将来时	将来时I	знат ћу1 знаћу	знат ћеш1 знаћеш	знат ће1 знаће	знат ћемо1 знаћемо	знат ћете1 знаћете	знат ће1 знаће
	将来时II	бу̏де̄м знао2	бу̏де̄ш знао2	бу̏де̄ знао2	бу̏де̄мо знали2	бу̏де̄те знали2	бу̏дӯ знали2
过去式	完成时	знао сам2	знао си2	знао je2	знали смо2	знали сте2	знали су2
	过去完成时3	био сам знао2	био си знао2	био је знао2	били смо знали2	били сте знали2	били су знали2
	过去进行时	знах	знаше	знаше	знасмо	знасте	знаху
条件式I		знао бих2	знао би2	знао би2	знали бисмо2	знали бисте2	знали би2
条件式II4		био бих знао2	био би знао2	био би знао2	били бисмо знали2	били бисте знали2	били би знали2
命令式		—	знај	—	знајмо	знајте	—
主动过去分词		знао m / знала f / знало n			знали m / знале f / знала n
被动过去分词		знан m / знана f / знано n			знани m / знане f / знана n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

衍生詞

• до̀знати (“發現”)
• зна́нац m (“相識”)
• зна́ње n (“知識”)
• зна̏но̄ст f (“科學”)
• по̀знати (“知道，了解，弄明白”)
• прѝзнати (“承認，供認，招供，認可，坦承，誠實，認罪”)
• препо̀знати (“認出”)
• раза̀знати (“辨別，區分，區別”)
• распо̀знати (“分辨，識別，弄清”)
• са̀знати (“找出，了解”)
• спо̀знати (“理解，意識到或認識到，學”)
• упо̀знати (“熟悉，遇到，介紹，學習，體驗”)

 

烏克蘭語

詞源

繼承自古烏克蘭語 знати (znati)，來自古東斯拉夫語 знати (znati)，來自原始斯拉夫語 *znati，來自原始印歐語 *ǵneh₃-。與盧森尼亞語 зна́ти (znáty)、俄語 знать (znatʹ)、白俄羅斯語 знаць (znacʹ)等同源。

發音

• 國際音標^(幫助)：[ˈznate]

• 音频

  （文檔）

動詞

зна́ти (znáty) 非完 (完整體 зазна́ти)

1. 知道

   Я не зна́ю. ― Ja ne znáju. ― 我不知道。

屈折

зна́ти, знать的變位（1a類，非完整體，及物）

有關分詞的變格，請參閱各自的詞條。副動詞是不變格的。

非完整體
不定式	зна́ти, знать znáty, znatʹ
分詞	現在時	過去時
主動	—	—
被動	—	зна́ний znányj 非人称：зна́но znáno
副詞	зна́ючи znájučy	зна́вши znávšy
	現在時	過去時
第一人稱單數 я	зна́ю znáju	бу́ду зна́ти, бу́ду зна́ть, зна́тиму búdu znáty, búdu znátʹ, znátymu
第二人稱單數 ти	зна́єш znáješ	бу́деш зна́ти, бу́деш зна́ть, зна́тимеш búdeš znáty, búdeš znátʹ, znátymeš
第三人稱單數 він / вона / воно	зна́є znáje	бу́де зна́ти, бу́де зна́ть, зна́тиме búde znáty, búde znátʹ, znátyme
第一人稱複數 ми	зна́єм, зна́ємо znájem, znájemo	бу́демо зна́ти, бу́демо зна́ть, зна́тимемо, зна́тимем búdemo znáty, búdemo znátʹ, znátymemo, znátymem
第二人稱複數 ви	зна́єте znájete	бу́дете зна́ти, бу́дете зна́ть, зна́тимете búdete znáty, búdete znátʹ, znátymete
第三人稱複數 вони	зна́ють znájutʹ	бу́дуть зна́ти, бу́дуть зна́ть, зна́тимуть búdutʹ znáty, búdutʹ znátʹ, znátymutʹ
命令式	單數	複數
第一人稱	—	зна́ймо znájmo
第二人稱	знай znaj	зна́йте znájte
過去時	單數	複數 ми / ви / вони
陽性 я / ти / він	знав znav	зна́ли znály
陰性 я / ти / вона	зна́ла znála
中性 воно	зна́ло ználo

衍生詞

• зна́тися 非完 (znátysja)
• знання́ n (znannjá)

 

前綴動詞

• визнава́ти 非完 (vyznaváty), ви́знати 完 (význaty)
• впізнава́ти 非完 (vpiznaváty), впізна́ти 完 (vpiznáty)
• дізнава́тися 非完 (diznavátysja), дізна́тися 完 (diznátysja)
• зазнава́ти 非完 (zaznaváty), зазна́ти 完 (zaznáty)
• зізнава́тися 非完 (ziznavátysja), зізна́тися 完 (ziznátysja)
• пізнава́ти 非完 (piznaváty), пізна́ти 完 (piznáty)
• розпізнава́ти 非完 (rozpiznaváty), розпізна́ти 完 (rozpiznáty)

 

來源

• Melnychuk, O. S., editor (1985), “знати”, Етимологічний словник української мови [烏克蘭語詞源詞典] (烏克蘭語), 卷2: Д – Копці, Kyiv: Naukova Dumka, 页270
• знати in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
• знати in Horox (slovozmina)
• знати in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)