跳转到内容

вести

維基詞典,自由的多語言詞典

保加利亞語

[编辑]

發音

[编辑]

名詞

[编辑]

ве́сти • (vésti)

  1. вест (vest) 的不定複數

馬其頓語

[编辑]

發音

[编辑]

名詞

[编辑]

вести • (vesti)

  1. вест (vest) 的不定複數
  2. 新聞

古教會斯拉夫語

[编辑]

詞源1

[编辑]

來自原始斯拉夫語 *vezti。

動詞

[编辑]

вести (vesti) ?

  1. 運載
  2. 運送
相關詞
[编辑]
屈折
[编辑]

詞源2

[编辑]

來自原始斯拉夫語 *vesti,來自原始印歐語 *wedʰ-。

動詞

[编辑]

вести (vesti) (第一人稱單數現在時 ведѫ)

  1. 引導
  2. 實施
屈折
[编辑]
衍生詞
[编辑]
相關詞
[编辑]
  • водити (voditi),相似的抽象動詞為вести。

來源

[编辑]
  • S. C. Gardiner, Old church Slavonic: an elementary grammar, Cambridge University Press, 1984.

俄語

[编辑]

詞源1

[编辑]

繼承自原始斯拉夫語 *vesti。

發音

[编辑]

動詞

[编辑]

вести́ • (vestí) 非完 (完整體 повести́,動詞性名詞 веде́ние)

  1. 引導,指揮,帶領
    вести́ заседа́ние ― vestí zasedánije ― 主持會議
    вести́ перегово́ры ― vestí peregovóry ― 談判,協商
    вести́ себя́ ― vestí sebjá ― 表現
    пло́хо себя́ вести́ ― plóxo sebjá vestí ― 行為不正
    вести́ себя́ хорошо́ ― vestí sebjá xorošó ― 對自己好
    вести́ войну́ ― vestí vojnú ― 發動戰爭,進行戰爭,處於戰爭狀態,打一場戰爭
  2. 駕駛
使用說明
[编辑]

вести́ (vestí)是具象動詞,對照води́ть (vodítʹ),則為抽象動詞。

屈折
[编辑]
衍生詞
[编辑]

非完整體

完整體

詞源2

[编辑]

發音

[编辑]

名詞

[编辑]

ве́сти • (vésti) 陰 無生 或 陰 無生 複

  1. весть (vestʹ) 的屈折:
    1. 屬格/與格/前置格單數
    2. 主格/賓格複數

塞爾維亞-克羅地亞語

[编辑]

詞源

[编辑]

參見ве́зати。

發音

[编辑]

動詞

[编辑]

ве̑сти 非完 (拉丁字母拼寫 vȇsti)

  1. (及物、不及物) 繡
  2. (及物、不及物) 縫

屈折

[编辑]
вести 的變位
不定式 вести
現在副動詞 ве́зӯћи
過去副動詞 —
動名詞 ве́зе̄ње
  單數 複數
  第一人稱 第二人稱 第三人稱 第一人稱 第二人稱 第三人稱
現在時 везем везеш везе веземо везете везу
將來時 将来时I вест ћу1
вешћу
вест ћеш1
вешћеш
вест ће1
вешће
вест ћемо1
вешћемо
вест ћете1
вешћете
вест ће1
вешће
第二將來時 бу̏де̄м везао2 бу̏де̄ш везао2 бу̏де̄ везао2 бу̏де̄мо везли2 бу̏де̄те везли2 бу̏дӯ везли2
過去時 完成時 везао сам2 везао си2 везао је2 везли смо2 везли сте2 везли су2
過去完成時3 би̏о сам везао2 би̏о си везао2 би̏о је везао2 би́ли смо везли2 би́ли сте везли2 би́ли су везли2
过去进行时 везијах везијаше везијаше везијасмо везијасте везијаху
條件式 第一條件式 везао бих2 везао би2 везао би2 везли бисмо2 везли бисте2 везли би2
第二條件式4 би̏о бих везао2 би̏о би везао2 би̏о би везао2 би́ли бисмо везли2 би́ли бисте везли2 би́ли би везли2
命令式 — вези — везимо везите —
主動過去分詞 везао 陽 / везла 陰 / везло 中 везли 陽 / везле 陰 / везла 中
被动过去分词 везен 陽 / везена 陰 / везено 中 везени 陽 / везене 陰 / везена 中

1   克羅地亞語拼寫法:其他形式完全省略不定式後綴並與附著詞結合。
2   用於陽性名詞;若施事為陰性或中性,則主動過去分詞和助動詞需分別改用陰性和中性形式。
3   在口語中常被完成時取代,即通常會省略助動詞 biti (“是”)。
4   在口語中常被第一條件式取代,即通常會省略助動詞 biti (“是”)。
  *註:不定過去時和未完成時在許多方言中不存在,或現已廢棄,因此在正式和口語中通常被完成時取代。

衍生詞

[编辑]

來源

[编辑]
  • 參見《Hrvatski jezični portal》中有關“вести”的內容

烏克蘭語

[编辑]

詞源

[编辑]

來自原始斯拉夫語 *vesti。

發音

[编辑]

國際音標(幫助): [ʋeˈstɪ]

動詞

[编辑]

вести́ (vestý) 非完

  1. 引導,帶領
    вести́ перемо́вини ― vestý peremóvyny ― 談判,協商
  2. 駕駛

使用說明

[编辑]
  • Вести́ 是具象動詞,而води́ти (vodýty)則是抽象動詞。

屈折

[编辑]

衍生詞

[编辑]

延伸閱讀

[编辑]